Beograd - Brankov Most iz vazduha 4K скачать в хорошем качестве

Beograd - Brankov Most iz vazduha 4K

Snimci Beograda i Srbije napravljeni dronom u 4K rezoluciji. Zapratite kanal - prosečno tri nova snimka nedeljno. Od sada možete pomoći rad kanala tako što ćete se pridružiti kanalu preko sledećeg linka:    / @belibombarder   Kao znak zahvalnosti dobijate pristup video snimcima odmah po montaži, pristup nemontiranom materijalu u punom kvalitetu... Takođe, rad kanala možete podržati opcijom Hvala (Thanks). Snimak Brankovog Mosta iz drona 4K Snimljeno u januaru 2023. Belgrade Branko's Bridge Gate drone shot in 4K Brankov most (Most bratstva i jedinstva) premošćava reku Savu i spaja Novi Beograd sa centrom Beograda. Brankov most je po obimu saobraćaja drugi most po važnosti u Beogradu (posle Gazele). Godine 1930. raspisan je javni konkurs za izgradnju drumskog mosta preko reke Save u Beogradu, a posao je ustupljen inostranoj firmi iz Oberhauzena. Do tada je preko Save u Beogradu postojao samo železnički most sagrađen još 1884. godine. Pošto je položaj mosta definisan u pristanišnoj zoni, a da bi se omogućilo nesmetano okretanje brodova zahtevan je uslov da se reka Sava premosti jednim otvorom od 250m, s tim da visina plovnog gabarita ispod mosta bude 12m. Građenje je počelo jula 1930. godine, a most je pušten u saobraćaj decembra 1934. godine. Ukupna dužina mosta iznosila je 474m (7.7+75,0+261,0+75,0+9,0+47,0 - počev od novobeogradske strane). Glavna mostovska konstrukcija, raspona 75+261+75m izvedena je kao viseći most po ugledu na viseći most preko reke Rajne u Kelnu. Ovaj most nazvan most kralja Aleksandra je porušen u ratnim razaranjima (Drugi svetski rat), te je služio relativno kratko. Na stubovima i oporcima starog visećeg mosta - koji su u znatnoj meri diktirali i omogućili novo rešenje u pogledu konstruktivnog sistema, 1956. godine pušten je u saobraćaj novi drumski most. Most je u svom periodu postojanja nosio i nezvanični naziv – Zemunski most, jer je njime išla tramvajska linija 14 ka Zemunu, koja je otvorena krajem 1935. godine iz starog dela grada do Zemuna. Tramvajska linija 14 je saobraćala do rušenja mosta kralja Aleksandra, dok je nakon rata zadržana godinu dana na relaciji Staro Sajmište - Zemun jer je nekoliko tramvaja bilo ostalo na novobeogradskoj strani. Nakon rata, po obnovi mosta, krajem pedesetih godina uvedene su trolejbuske linije. Trolejbusi onom stranom reke voze sve do 1973. do proširenja mosta i to ukupno 3 linije: 14 Zeleni venac - Zemun (Gornji grad, naslednik tramvajske linije) /1956-1973/, posle toga uvedena kao autobuska linija koja je produžena do Galenike dobivši broj 84, 15 Zeleni venac - Zemun (Novi grad) /1958-1972/, 16 Zeleni venac - Novi Beograd (Pohorska) /1959-1969/. Po proširenju mosta, trolejbusi su zamenjeni autobusima koji saobraćaju i dan danas. Mostovska konstrukcija je uređena u koprodukciji jugoslovenskih preduzeća sa firmom MAN iz tadašnje SR Nemačke u periodu 1953—1956. godine. Noseća konstrukcija je pun kontinualni nosač raspona 75+261+75m, sa kolovozom na gornjem pojasu širine 12m sa dve pešačke staze po 3m. Na ovom mostu prvi put kod nas je primenjena savremena kolovozna tabla u vidu ortotropne ploče, kao i to da je ovaj most sa glavnim rasponom od 261m svojevremeno držao rekord u svetu za ovakav kontinualni sistem. Petnaest godina nakon puštanja u saobraćaj, kapacitet mosta je procenjen kao nedovoljan, usled naglog razvoja Beograda na levoj obali Save, te je doneta odluka o njegovom proširenju. Razrađena je koncepcija rekonstrukcije koja bi najmanje ometala saobraćaj tokom izvođenja radova. Postojeći (stari) most sa kolovozom širine 12m i sa dve pešačke staze širine po 3m, po demontaži nizvodne pešačke staze, rekonstruisan je za kolovoz sa tri istosmerne trake ukupne širine 10,5m, i ostavljena je uzvodna pešačka staza širine 2,8m, a deo nje je iskorišćen za smeštaj kandelabra za osvetljenje mosta. Kolovoz za drugi smer iz pravca Brankove ulice širine 10,5m sa dve zaštitne trake od po 0,7m i nizvodnom pešačkom stazom širine 2,25m, postavljan je na novoj mostovskoj konstrukciji tako da ležišta srednjih oslonaca koriste postojeće fundamente. Nova nizvodna konstrukcija je kontinualni nosač preko tri polja raspona 81,5+261+81,5m. U poprečnom preseku konstrukcija je sandučastog preseka.Most u današnjem obliku je završen 1979[1]. Most u proseku dnevno pređe oko 90.000 vozila. Sa beogradske strane mosta postavljen je i biciklistički lift 2006. Prvobitan projekat je uradila nemačka firma „MAN“. Projekat proširenja mosta uradila je radna organizacija „Mostprojekt“, Beograd. Glavni projektant D.Dragojević, dipl.inž.građ. Most se tokom perioda socijalizma zvanično zvao Most bratstva i jedinstva, ali ovaj naziv se nikada nije ustalio. Beograđani su ovaj most ponekad zvali Savski most ili most u Brankovoj ulici jer se preko njega ulazi u ulicu nazvanu po pesniku Branku Radičeviću.