Прва годишњица специјалаца из Шековића, 20.3. 1994. прилог Српске телевизије са Пала скачать в хорошем качестве

Прва годишњица специјалаца из Шековића, 20.3. 1994. прилог Српске телевизије са Пала

Ратни пут ове јединице почиње 10. марта 1993. године постројавањем и формирањем на спортском полигону у Тишчи, као Трећа чете сарајевско-романијског одреда Специјалне бригаде полиције МУП-а РС, коју си чинили млади, али веома искусни војници из Бирча, Шековића, Тишче, Власенице, Милића, Папраће и из кладаљске и живиничке општине, а који си избјегли на српске територије. Командант је био Милорад Пелемиш, а замијеник Милош Ступар. Припадници одреда су одлазили се са терана на терен, из акције у акцију, првенствено тамо гд‌је је помоћ српском народу била најпотребнија, у Бирчу, у Вишеграду, Скеланима, око Сарајева, на Озрену. Још дуго ће се памтити борба на Мајевици у априлу 1995. године када су специјалци из Одреда Шековићи извршили деблокаду војске и полиције из окружења на релеју Столице на Мајевици. Због велике храбрости и јунаштва припадника ове јединице, били су омиљени у народу и уливали су велику сигурност гд‌је год су учествовали у одбрани српске територије и српског народа. У марту 1994. године долази до реорганизације Специјалне бригаде полиције МУП РС и Треће чете сарајевско-романијског одреда Специјалне бригаде полиције МУП-а РС која прераста у Други одред СБП Шековићи, командант је Милош Ступар, а замјеник је Аекса Вукашиновић. У јуну 1995. године за комаданта одреда је постављен Радо Чутурић, који је 23. септембра погинуо на Озрену. Занимљиво је да су сви командири водова одреда теже рањавани и послије се опет враћали на располагање у јединицу као и велики број припадника одреда. Кроз јединицу током рата је прошло око 500 припадника, 20 припадника овог одреда је погинуо, 77 их је рањено, а неки од њих су и по два и три пута рањавани. Други одред СБП МУП-а РС Шековићи одликован је 17.11. 1995. Медаљом Петра Мркоњића. Међутим, послије рата почиње права голгота за многе припаднике овог одреда. Хапшења, дуготрајна испитивања, истражни затвори и вишегодишње пресуде затвора. У овој борби припадници овог одреда остају усамљени, без помоћи и подршке институција Републике Српске. Ипак, остају храбри и достојанствени какви су и били током рата.