Nulta hipoteza - Barbara Maklintok скачать в хорошем качестве

Nulta hipoteza - Barbara Maklintok

Једна од најфасцинантнијих и најнепоколебљивијих научница 20. века је тиха револуционарка генетике Барбара Меклинток, која је открила деценијама пре него што је наука била спремна да то прихвати да је генетски код флексибилан, покретан, и способан за саморегулацију. Да кажемо пар основних речи о Барбари Барбара је Рођена у Хартфорду 1902., докторирала ботанику и фокусирала се на цитогенетику кукуруза - испитивала је хромозоме и њихову везу са наслеђем особина. Пазите, у то време генетика - друштво није било спремно на тако нешто. Радила изоловано, научна заједница је игнорисала њен рад, а није ни разумела дубину њених открића. Истраживала је боју и обрасце на зрну кукуруза и открила је нешто што није могло да се објасни класичном Менделовом генетиком. Увидела је да неки гени могу да „прескачу“ са једног места у геному на друго, укључујући или искључујући друге гене. Открила је регулаторне гене пре него што је постојао појам „епигенетика“. Епигенетика је нешто као интерфејс између наших гена и живота — механизам који говори генима када, како и да ли уопште да се активирају, проучава промене у експресији гена које не мењају саму ДНК секвенцу, али ипак утичу на то како се гени понашају. Практично, ми наслеђујемо основну ДНК структуру али животним условима (стрес, храна, токсини...), мењамо "код" и та животна искуства се преносе на наслеђе - децу. То је нека врста адаптације организма без чекања на еволуцију. Епигенетика делује на организам током неколико сати или дана! Еволуцију чекамо стотинама хиљада година. Епигенетика је као дисцилина уведена у периоду 80-их година али је тек након 2000. постала ово што данас знамо. Барбара је била далеко испред времена, а прилике јој нису ишле на руку прво што је жена, друго што наука није познавала ништа што би могло да потврди њен рад макар теоријски, а за игнорисање су били заслужни и фактори омаловажавања у научним круговима. Њено омиљено „лабораторијско биће” био је кукуруз – била је у стању да посматра хромозоме под микроскопом и „чита“ шта се дешава. Радила је у Cold Spring Harbor Lab — данас је то један од најпрестижнијих истраживачких центара у биологији! Није имала високе технологије него је радила са бојеним ткивима, лупом и микроскопом. Кукурузна зрна имају разнобојне шаре - нека су жута, нека љубичаста, нека шарена и Барбара је схватила да се те шаре не појављују случајно, већ да имају генетички узрок. Сваки дан је гледала хромозоме ћелија кукуруза под микроскопом, посебно у ткивима која се брзо деле. Успела је да буквално види када се део хромозома померио или испао. Таквим посматрањем је приметила да неки гени могу да „искоче“ из једног дела хромозома и ускоче на друго место. У њеном случају, прекид у раду гена је утицало на боју и необичне шаре у кукурузу. До тада се мислило да су гени стабилни и фиксирани у хромозому. Ове секвенце ДНК назвала је контролни елементи - данас их зовемо транспозони. Дакле, открила је да се гени могу укључити или искључити! 1950. су објављени њени радови али су потпуно игнорисани. Поукла се из публиковања и сама наставила истраживања. Пазите, тек 1970. године, када је наука мало узнапредовала њена открића су потврђена и призната. 1983. је добила Нобелову награду у њеној 81. години. 33 године након што је написала радове. Колеге су је звали „провалница генома“. Барбара Меклинток је доказала да је генетика жива, флексибилна, динамична. Иако је била игнорисана годинама, данас имамо научну грану засновану на њеном открићу. Упорност и истрајавање у оно што је видела својим очима и веровала им, та непоколебљивост је довело науку ту где је данас. Морамо веровати ономе што видимо, а не посматрати се кроз огледало признања и потврђивања од других! Наслеђе: У време када је генетика била тек у настајању, њене идеје су биле толико испред свог доба да су годинама игнорисане. Барбара је наставила свој рад у изолацији, на пољима кукуруза, вођена радозналошћу и дубоким поштовањем према природи. Њен живот показује да истинска открића захтевају спремност да се истраје у социјалној тишини.