Restauracija najstarijih orgulja u Vojvodini – somborskih orgulja скачать в хорошем качестве

Restauracija najstarijih orgulja u Vojvodini – somborskih orgulja

Orgulje predstavljaju najveći i najsloženiji muzički instrument, a njihova izgradnja i održavanje su ozbiljan poduhvat. Karakteristične su za katoličke crkve, bez kojih se nijedna liturgijska svečanost praktično ne može ni zamisliti. Somborske orgulje, iako po starini nisu među prvima, najveće su od svih oko 170 orgulja koje trenutno postoje na teritoriji Vojvodine. Čuvaju se u jednom od najprepoznatljivijih somborskih zdanja, Karmelićanskoj crkvi Svetog Stjepana kralja. Ideje o izgradnji ovih monumentalnih, gotovo stotinu godina starih orgulja, javile su se neposredno pred Prvi svetski rat, kada je započet proces prikupljanja sredstava za izgradnju. Inflacija, koja je usledila po izbijanju rata, sav prikupljeni novac je obezvredila. Ipak, 1925. godine, ova ideja ponovo je zaživela. Više o orguljama i korenima njihove izgradnje govori Stjepan Vidak, prior Karmelićanskog samostana. „Ono što je svima zanimljivo, iz raznih razloga, bilo verskih, liturgijskih ili kulturnih, jesu ove orgulje. Nalazimo se na pevalištu, na koru ove naše crkve, gde su instalirane još uvek u Vojvodini najveće orgulje. Trenutno nisu u funkciji, zato što se na njima vrši restauracija, a inače su, evo do pre godinu dana bile, ne svakodnevno, ali na svim liturgijskim slavljima, u funkciji. Tadašnja Braća karmelićani, koji su ovde bili, pater Ambrozije Bašić i Albert Galović, zajedno sa uticajnim Somborcima, započeli intenzivnije sakupljanje novaca. Okupili su se i u ono vreme imućnije porodice somborske, spominje se nekih šezdesetak porodica, i krenulo se u realizaciju. Vrednost, barem su tako preračunali oni koji su istraživali, u ono vreme je to bilo nekih 400.000 dinara, što kažu da bi danas bilo nekih 100.000 eura. Svečani blagoslov ovih orgulja je bio 14. februara 1926. godine. Orgulje su posvećene jednoj karmelićanskoj svetici, Svetoj maloj Tereziji“. Zašto su orgulje značajne za katoličke crkve, Stjepan navodi nekoliko razloga. „Na početku hrišćanstva, naslanjajući se na jevrejsku tradiciju, nije bilo instrumenata u crkvi. Vi i dan danas, u pravoslavnim crkvama, nemate nikakve instrumente koji bi pratili. U Katoličkoj crkvi, s vremenom su se pokazale orgulje najprikladniji instrument, najsvečaniji, sa svojim mogućnostima sviranja, proizvodnje zvuka i na taj način pomoć kod pevanja, pogotovo kada je narod kao narod uključen, nije samo važan hor ili pojedini pevači, nego se gleda da svi vernici, koji su na liturgijskom slavlju, učestvuju u tome. Orgulje zauzimaju prvo mesto nakon ljudskog glasa u svim liturgijskim slavljima“. Graditelj i restaurator orgulja, Tibor Apro iz Bačke Topole, već neko vreme izvodi temeljnu rekonstrukciju somborskih orgulja. Ovaj vrsni poznavalac orgulja, jedini se na ovim prostorima bavi ovim interesantnim zanimanjem. „Uvek kažemo da orgulje su kraljica instrumenata, zato što je najveći instrument, najkomplikovaniji i najlepši zvuk daje. Mi u orguljama imamo više vrsta registara, znači na jedan manual najmanje mora da ima jedan registar. Ovde u Somboru imamo 43. To znači da imamo 43 posebne zvučne boje“. Trenutni radovi na somborskim orguljama izvode se veoma retko, čime ova restauracija dobija posebnu težinu. „Ovakve restauracije vršimo samo između 60 i 90 godina. Zavisi od stanja, zavisi od korišćenja orgulje, zavisi od sistema orgulje. Ja tako znam da ovde, na licu mesta, već su par puta nešto popravili, to se vidi i unutra. Znači, meh i oni kanali za vazduh, to nije u prvobitnom stanju. Ali, ja sto posto sam siguran da ovako da odnesemo u radionicu, nikad nisu obnovili“. Tibor će uvesti jednu važnu novinu, koja će u budućnosti orguljašima znatno olakšati sviranje, a time će, čini se, u potpunosti osavremeniti ovaj instrument. „Mi to sad kažemo da restauriramo orgulje, ali sad ćemo mi izbaciti pneumatički sistem i ugradićemo elektronski sistem. Jedino to ćemo menjati, a sve ostalo ostaje u prvobitnom stanju, znači nećemo ni registre menjati, nećemo ni sviraonik ni ništa. Ovde je uvek bio veći problem sa pneumatikom, kad pritisnemo dirku trebalo je više sekundi dok dođe do zvuka. Ali to od građenja, znači ne samo posle 80 godina, nego od građenja“. Sa preko 3000 svirala, zvuk ovih orgulja je veličanstven, pa se tako Somborci istinski raduju njihovoj restauraciji i ponovnom stavljanju u funkciju, kako bi tonovi ovih orgulja očuvali kontinuitet muzičke i crkvene baštine somborskog kraja za budućnost.