Nož (domaći film) [1999] скачать в хорошем качестве

Nož (domaći film) [1999]

Нож је југословенски и српски филм Мирослава Лекића снимљен 1999. године. Сценарио су писали Мирослав Лекић, Слободан Стојановић и Игор Бојовић на основу истоименог романа Вука Драшковића. У главним улогама су Жарко Лаушевић и Бојана Маљевић. Филм истиче бесмисао етничких подела и осуђује решавање етничких несугласица насиљем. Ово је готово епска прича, која кроз судбину ликова говори о судбини нације и злу које се понавља као проклетство кроз столећа. У потрази за својим коренима, главни јунак филма открива нешто много дубље и суптилније. Кроз потрагу за сопственим идентитетом он све више упада у затворени круг мотивације зла. Филм је љубавни трилер са епским елементима, а љубав је његов круцијални потенцијал који нам показује да изнад сваког осећања зла постоји још дубље и снажније осећање. Радња: Главна нит филма прати живот Илије Југовића/Алије Османовића, док споредна радња прати догађаје из живота Атиф-аге Тановића. Прича се фрагментарно плете у временском оквиру од 1941. до 1993. године око младића који је после узајамног покоља у два херцеговачка села као беба замењен, па је, иако Србин, одрастао уз мајку муслиманку у уверењу да је пореклом муслиман. Догађаји почињу у једном селу код Гацка током Другог светског рата. Југовићи (православци) и Османовићи (муслимани) су комшије и кумови завађени око границе између њихових имања. Хоџа Вехбија је свестан да Османовићи потичу од Југовића, али на његово инсистирање Османовићи на православни Божић 1942. наоружани упадају у дом Југовића. Ту изврше стравичан покољ целе породице која се била окупила да прослави свој празник, али поштеде малог Илију, тек рођену некрштену бебу. Њега однесу у своје село и предају га Рабији, чији је муж погинуо те ноћи у походу на Југовиће. Намера им је да Рабија одгаја малог као своје дете и да направе од њега Муслимана који ће да мрзи и убија Србе. Међутим, у Османовиће упадају четници и побију Муслимане, али Рабија успева да се сакрије на тавану куће са малим Илијом, а четници односе њеног правог сина, верујући да је то српско дете које су Османовићи отели Југовићима. Мали Илија преживљава рат и одраста као Алија Османовић уз Рабију, вјерујући да му је она права мајка, а да су четници однели његовог брата. Алија касније одлази у Сарајево на студије, али га судбина његовог нерођеног брата прогања и он одлучује да га пронађе. Приликом једне посете Османовићима готово случајно сусреће сеоског хоџу, тајанственог човека познатог као „Сиктер“ Ефендија. Од њега Алија, тј. Илија, сазнаје страшну истину о свом пореклу и истина почиње да се открива.