ALEKSANDAR TIRNANIĆ TIRKE | Priče iz kraja #25 скачать в хорошем качестве

ALEKSANDAR TIRNANIĆ TIRKE | Priče iz kraja #25

Aleksandar Tirnanić Tirke je bio srpski i jugoslovenski fudbaler, a nakon igračke karijere bio je trener i selektor fudbalske reprezentacije Jugoslavije. Igraj Texas Hold'em Poker PROTIV PRAVIH IGRAČA - samo u Meridianu! https://meridianbet.rs/promo/texas-ho... Rođen je u Krnjevu, opština Velika Plana. Tirnanić je još uvek bio u povoju kada se njegova radnička porodica preselila u Beograd. Nije ni upamtio oca, metalskog fabričkog radnika, koji je poginuo 1914, kao vojnik Vojske Kraljevine Srbije u Prvom svetskom ratu. DARKO PANČEV | Priče iz kraja #22    • DARKO PANČEV | Priče iz kraja #22   Odgajan od strane samohrane majke, mladi Tirke je ubrzo razvio ljubav prema fudbalu, koji je vežbao na terenima oko Bare Venecije na desnoj obali Save. Tu ga je uočio trener Radenko Mitrović koji ga je doveo u podmladak tima SK Jugoslavija. Međutim, Tirnanić je ubrzo odlučio da pređe u rivalski FK Beogradski Sport Klub (BSK), gde se vremenom razvio u impozantno desno krilo. Shvativši svoj talenat, ubrzo je napustio školu i potpuno se posvetio fudbalu. Sa 17 godina debitovao je za seniorski tim; kao temperamentan igrač ubrzo je činio tandem sa Mošom Marjanovićem. Pre rata BSK je teško izlazio na kraj sa zagrebačkim “purgerima”, kako su navijači popularno nazvali igrače “Građanskog”. Sa “Hajdukom” i “Jugoslavijom” je išlo mnogo lakše, mada je ponekad na tim utakmicama dolazilo do usijanja. Bio je sjajno desno krilo, sa Mošom nezaboravna desna strana “plavih”, tandem asova kojem su navijači pevali pesme. Tirnanić je proveo celu profesionalnu karijeru u klubu BSK za koji je odigrao 500 utakmica. Sa klubom je osvojio pet titula u prvenstvu Jugoslavije. Pre rata Tirnanić se družio sa studentima revolucionarnih sklonosti. Nije bio član, ali se znalo da je simpatizer revolucionarnog radničkog pokreta. Poznavao je Koču Popovića, Ivu Lolu Ribara, a družio se sa Veselinom Maslešom. Nosio je poverljiva pisma Komunističke partije u Pariz. Diskretan, nikad nije pitao šta je, ali je znao da je to važno i poverljivo. Bio je jedan od najpopularnijih sportista koji je podržao akciju da se bojkotuju Olimpijske igre 1936. u Hitlerovom Berlinu. Za reprezentaciju Kraljevine Jugoslavije odigrao je 50 utakmica i postigao 12 golova u periodu od 1929. do 1940. godine. Debitovao je 6. oktobra 1929. u utakmici Balkanskog kupa protiv Rumunije u Bukureštu, a prvi gol je postigao aprila 1930. protiv Bugarske za rezultat od (6:1) u Beogradu u okviru istog takmičenja. Poslednju utakmicu u dresu nacionalnog tima odigrao je marta 1940. u utakmici Dunavskog kupa protiv Rumunije u Beogradu. Na Svetskom prvenstvu u fudbalu 1930. u Urugvaju, Tirnanić je sa nepunih 20 godina (dan pre svog 20. rođendana) postigao gol što ga je uvrstilo među najmlađe golgetere. Kao selektor sastavio je 102 državne reprezentacije. Trenirao je jugoslovenski tim na dva Svetska prvenstva, 1954. i 1958, a bio je i u selektorskoj komisiji na Evropskom prvenstvu 1960. kada je Jugoslavija zauzela drugo mesto, kao i na Olimpijskim igrama 1960. kada je reprezentacija Jugoslavije osvojila zlato. Tirke je bio selektor starog kova: nije od fudbala stvarao nauku, niti je igračima davao taktičke zadatke. Tražio je od njih samo jedno: da imaju stvaralački odnos prema fudbalu! Dao im je slobodu, insistirao na zalaganju, trčanju i hrabrosti. Kako je on vršio selekciju, ostaće tajna koju nikad niko neće odgonetnuti. Često mu je bilo dovoljno da nekog igrača vidi samo na jednoj utakmici i da u njemu, pre svih drugih, zapazi ne samo talenat, već i krajnji domašaj. Sve se kod njega zasnivalo na intuiciji. Na dužnosti selektora bio je godinama. Dok su se drugi odlazilii, on je odolevao, bilo kao član selektorske komisije ili kao savezni kapiten. I to je jedna od misterija vezanih za ovog “Čoveka od fudbala”. Uzor je bio kasnije poznatom selektoru Miljanu Miljaniću, stručnjaku koji je imao potpuno suprotan stil rada, drugačije shvatanje igre, opredeljenje, način selekcije. Naročito je insistirao na tome da se tadašnji mladi stručnjak ne povodi za modom i da ne presađuje u naš fudbal ono što su tada praktikovali Mađari, Nemci, Englezi i Holanđani. Aleksandar Tirnanić je preminuo u Beogradu 13.decembra 1992. godine. Ukoliko vam se video svideo obavezno ga lajkujte, a ukoliko Vam se sviđa ovakav sadržaj, pretplatite se na kanal i pritisnite zvonce jer će ovakvog materijala biti u budućnosti! Pratite aktuelne sportske vesti na https://meridianbetsport.rs/ Zapratite nas: Instagram   / meridianbet_rs   Facebook   / meridianbetrs   ALEKSANDAR TIRNANIĆ TIRKE | Priče iz kraja #25 #AleksandarTirnanicTirke #LegendeFudbala #PriceIzKraja