Metamorfoze: Maja Pelević скачать в хорошем качестве

Metamorfoze: Maja Pelević

Maja Pelević je dramaturškinja koja se bavi angažovanom umetnošću, a radi i kao scenarista i performer. Članica je koordinacionog tela Pokreta za demokratizaciju Evrope DIEM25 Janusa Varufakisa. Sa Srećkom Horvatom vodi Filozofski teatar u kojem sa stručnjacima iz različitih oblasti razgovra o aktuelnim umetničkim, filozofskim i društvenim temama. Rođena je u Beogradu. Diplomirala na Fakultetu dramskih umetnosti i doktorirala na Interdisciplinarnim studijama. Dobitnica je nagrada "Borislav Mihajlović Mihiz“ za dramsko stvaralaštvo i "Slobodan Selenić“ za najbolju diplomsku dramu, pobednica je konkursa Sterijinog pozorja za originalni dramski tekst. Ima dve Sterijine nagrade za najbolju dramu i nagradu publike 56. Bitefa. Živi i radi u Beogradu i Bečićima. U svojim neobičnim, fragmentarnim dramama bavi se aktuelnim temama. Njena Pomorandžina kora je drama o preispitivanju ženskog identiteta u društvu koje na razne načine, najviše kroz medije, pokušava da formira ponašanje i izgled današnje žene. Piše i bajkovitu utopiju Bolivud. Komadom Poslednje devojčice suočava nas sa duboko podeljenim svetom, gde žene iz siromašnih zemalja rađaju decu za bogate belce, gde lekari o deci govore u brojevima i glasno nas pita da li imamo pravo da znamo ko smo i da li imamo vlast nad svojim telom i svojim životom. Autorski projekti koje stvara i izvodi sa svojim kolegama imaju nesvakidašnju formu i uvek angažovani sadržaj. Sa Milanom Markovićem se za umetnički projekat Oni žive (U potrazi za nultim tekstom), učlanjuje u sedam političkih partija kako bi istražili njihovu koruptivnu i manipulativnu moć. Sa Olgom Dimitrijević putuje u Južnu Koreju i realizuje predstavu Sloboda je najskuplja kapitalistička reč, gde postavljaju pitanja kolika su ograničenja našeg mišljenja, uslovljenog stalnim propagandama i kontekstom iz koga dolazimo? Koliko je pojam slobode relativan i određen društveno-kulturnim kontekstom? Da li je vidljivi kult ličnosti gori od nevidljivog kulta kapitala? Zajedno realizuju i predstavu Svet bez žena u kojoj duhovito, na osnovu dokumetnarnih materijala i feminističkih tekstova govore o položaju umetnica u savremenom društvu. Sa rediteljem Nikolom Zavišićem u vreme korone rade prvu VR predstavu kod nas, Kao da kraj nije ni sasvim blizu, bez glumaca za samo pet gledalaca koje vode u neki drugačiji, snoliki, virtuelni svet. Maja Pelević ističe da pozorište već duže prevazilazi klasične dramske okvire i ulazi u polje multimedije i interaktivnosti. I to je prostor koji je u ovoj umetnosti najviše zanima. Kroz sve svoje aktivnosti bori se za slobodu govora i mišljenja i kritičko promišljanje sveta u kojem živimo. Često kritikuje neoliberalni kapitalizam i podseća da je uvek usko povezan sa patrijarhatom. Divi se beskompromisnim ljudima, koji su spremni da kažu "ne". Više od bilo koje muzike na ovom svetu voli zvuk talasa koji udaraju u stene. Zime provodi u Bečićima, kupa se tada u ledenom moru, meditira i stvara svoja neobična dela. autorka i urednica Olivera Milošević snimatelj Vasko Vasović montaža Jakov Pejov režija Milica Mitrović Label and copyright: Radio-televizija Srbije Zabranjeno svako kopiranje video i/ili audio snimaka i postavljanje na druge kanale!