Dr Aleksandar Misojčić: Strah od promene je najveća kočnica u životu | Zdrav životni vodič скачать в хорошем качестве

Dr Aleksandar Misojčić: Strah od promene je najveća kočnica u životu | Zdrav životni vodič

Gost novog podkasta ‪@politika1904‬ „Zdrav životni vodič sa Danijelom Davidov Kesar“ je dr Aleksandar Misojčić, psihijatar i sistemski porodični terapeut sa evropskim sertifikatom za rad na teritoriji Evropske unije. Objavio je dve psihobiografije, cara Dušana i Živojina Mišića, a na njegova predavanja uvek se traži „mesto više“. U podkastu govori o životnim promenama, pogrešnim stavovima koji se provlače kroz više generacija, otuđenosti i usamljenosti, ljubavnim odnosima, gajenju iluzije o savršenoj porodici… – Ljudi su nekad svesni, a nekad i nisu svesni da se zapravo izuzetno plaše promene. Čovek se često upoređuje sa sobom iz nekog prethodnog vremena i sa drugima i to uglavnom nije dobro. Postoje neki periodi iz života koje izuzetno volimo, gde su izazovi sa kojima smo se susretali bili u skladu sa našim snagama i potencijalima i kapacitetima i tada smo bili u nekoj vrsti balansa. Zato volimo sebe iz tog momenta života. Ali taj moment skladne sreće ili balansa ne sme da bude sutra opterećenje i da zapravo sve ono što je iskorak iz toga bude neko ružno ja koje ne želim i koje uporno negiram ili mu se opirem. Može da se desi i da neki period života ostavi veliku traumu, neke neraskidive strahove koje ne znamo da pustimo i nekakva uverenja ili predrasude koje smo utkali u naš narativ. Aktuelni momenat života zaista bi tražio neku vrstu promene, ali mi ne znamo to da pustimo zbog nekog lošeg prethodnog iskustva. To je moment kad se poredimo sa sobom Bilo da se poredimo sa lepim ili ružnim momentom, to svakako može biti kočnica nekoj vrsti promene. Veoma je važno da ne budemo protivnici tuđih privilegija, da ne budemo oni ljudi koji lako kvare tuđu sreću. Jedna od najčešćih kočnica u životu čoveka je strah od promene i zaista je širok dijapazon razloga koji mogu da dovedu čoveka do te vrste inhibicije – istakao je dr Misojčić. On je naglasio da suv racio, bez emocija uvek vodi ka otuđenosti. Zato moramo da komuniciramo prepoznavanjem, poštovanjem i uvažavanjem emocija. – Skoro sam negde čuo da su ranije mornari za stene koje se nalaze na sred mora gde se slučajno ne dolazi i gde samo brodolovnici zalutaju zapravo nazivali osame Da li postajemo sve češće osame, gde samo slučajni brodolovnici zalutaju? Moguće je da je 21. vek - vek otuđenosti. Ja zaista u to verujem. Znamo da je19. vek bio vek neuroze, a 20. vek depresije. Iskreno verujem da je ovo vek usamljenosti. Pričam o tome sa ljudima svaki dan. Sve su siromašniji, sve su plitki odnosi, sve manje ima emocionalne razmene i stalno je prisutan jedan grč, hronični, kumulativni grč koji je problem savremenog čoveka. Neke ozbiljne studije pokazuju da je jedan razorni stres, velika poplava, otkaz, razvod, manje štetan od jednog hronično-kumulativnog svakodnevnog stresa koji nosimo na sebi i u sebi, a da toga zapravo nismo ni svesni. I taj grč jeste problem i to jeste razlog što možda više nego ikad ima i bolesti zavisnosti…I jeste razlog što imamo više razvoda nego ikad i zato što sve velike krize i u društvenom smislu prate taj jedan grč koji iz dana u dan nosimo, a da možda nismo toga ni svesni – navodi dr Misojčić. U podkastu je objasnio i da su neki sjajni ljudi – usamljeni, da nemaju način da upoznaju partnere. – Ulaze u neke godine vođeni poslovnom ulogom, velikim ambicijama, usavršavanjem, kreditima. Ulaze u godine kada se ne širi broj ljudi. Posebno ne slobodnih ljudi. A onda se javlja nekakva neizgovorena stigma na njima: da su neuspešni, šta u životu uradili jer su sami, jer porodično nisu ostvareni. Sindrom peščanog sata muči savremenu ženu posebno. I zapravo onda ona koja je tipična predstavnica vremena u kojem živi ispade da je nekakva žena koja nije adekvatna. A upravo je obrnuto, ona je tipičan predstavnik vremena u kojem živi, a to što je njen problem nije samo njen, nego je problem svih nas. I to je nešto o čemu treba misliti i treba stigme razbijati. Mi često i maštamo o idealnoj ljubavi, o nekoj osobi koja će biti za nas i gde ćemo mi samo biti kao u bajci. A koliko je uzimanje iz ljubavi staro? Oko 150 godina, od sredine 19. veka. Tu kreću te romantične ljubavi. Šta je bilo pre toga? Ugovoreni brakovi. Provodadžije. To je Stevan Sremac lepo opisao. Važno je da se savremeni ljudi ne osete odbačenim i neuspešnim nego da budu upravo ljudi koji tipično nose krst današnjicom. I dobro je da niko od nas dodatno ne opterećuje one koji su usamljeni i koji možda nisu ostvareni u emotivnom ili roditeljskom smislu – zaključio je dr Misojčić. NJegov stav je da ne treba da jurimo srećan život. Jer, sve što jurimo - često ne stignemo, a možda i ne treba da ga stignemo… Pratite nas na: https://magazin.politika.rs/   / politikinmagazin     / politika.rs     / politika1904   #podcast #zivot #doktor #zdravlje #psihijatar #psihoterapija #emocije #zivot #saveti #sreca #porodica #ljubav #brak #deca #doktor #tuga #depresija #patnja #gubitak #anksioznost #lekar #rat #podkast