Приче из незаборава - „Зидајмо кућу на небесима", протојереј-ставрофор Петар Петровић скачать в хорошем качестве

Приче из незаборава - „Зидајмо кућу на небесима", протојереј-ставрофор Петар Петровић

#телевизијахрам #спц #причеизнезаборава "Топао летњи дан. Ветар лагано њише листове винове лозе док гроздови скупљају сунчеве зраке да се својим виноградарима одуже слатким плодовима. Скоро у средишту између градова Крагујевац, Јагодина, Варварин, Крушевац, Трстеник, Краљево и Чачак сместило се село Риљац. Према предању Краљевић Марко је селу дао име. Место верујућег и цркви приврженог народа. Честитих домаћина и добрих домаћица који махом живе од пољопривреде. Кроз историју и ратари и ратници. Преко недеље у пољу, недељом у светињама јер како рече Свети Јустин Ћелијски „Молитва, то је отимање себе од смрти." Средиште окупљања мештана је храм посвећен Светом Роману Ђунишком изграђен у време комунистичке Југославије, време тешко и за цркву и за верни народ. Прелеп фрескопис дело је чувеног иконописца и фрескописца протођакона Миодрага Томића. На оданост и верност благородног народа села Риљац Српској православној цркви и српској историји указали су нам наши домаћини. Њихове поруке о потреби народне слоге и посвећености цркви допуњује поука светог Порфирија Кавсокаливита: „Христа треба да осећамо као свог пријатеља. Он и јесте наш пријатељ. У то нас и Сам уверава када каже: „Ви сте пријатељи моји" (Јн. 15, 14). Гледајмо на Њега као на пријатеља и приступајмо Му као пријатељу. Падамо ли духовно, грешимо ли? Са присношћу, љубављу и поверењем похитајмо к Њему не са страхом да ће нас казнити него са поуздањем које нам даје осећање да у Њему имамо пријатеља. Рецимо Му: „Господе, учинио сам грех, пао сам; опрости ми!" Али истовремено треба да осећамо да нас Он љуби, да нас прима нежно и са љубављу и да нам опрашта. Нека нас грех не одваја од Христа! Када верујемо да нас Он љуби и када се трудимо да и ми Њега љубимо, онда се нећемо осећати туђима Њему и одвојенима од Њега чак ни када грешимо. Ми смо обезбедили за себе љубав Његову: како год да се владамо, знамо да нас Он љуби. Ако стварно љубимо Христа, онда не постоји бојазан да ћемо изгубити осећање страхопоштовања према њему." О изградњи светиње, њеној лепоти која често путнике доведе у питање да ли су пред Лазарицом или Каленићем, животу верног народа у Сједињеним Америчким Државама и животу верног народа села за кога је дугогодишњи, а сада блаженопочивши прота Миладин Игњатовић рекао да је услед бављења тежачким пословима на динару тврд, али да за цркву даје све значњу појмова тамо и овде, о питањима и радостима са којима људи долазе у цркву разговарали смо са протојереј-ставрофором Петром Петровићем и јерејем Николом Вујовићем."