Село ТУРЈАНЕ скачать в хорошем качестве

Село ТУРЈАНЕ

Турјане је село у Србији, у општини Бојник, у Јабланичком округу. Према попису из 2011. године, у Турјану је живело 34 становника у 21 домаћинству (према попису из 2002. било је 79 становника у 40 домаћинстава). Село Турјане је по свом географском положају и месту где се налази посебна реткост.Просуто на неколико брежуљака, утонуло и готово скривено између шљивика, представља у правом смислу село из бајке. Подигнуто је углавном са обе стране Римљанског потока који је једина текућица у овом делу, а његово извориште се налази на локалитету "Горње ливаде". На самом атару Турјана, иначе, има више извора од којих су познати Величков и Горјански кладенац као и Стошин извор на локалитету "Доње ливаде". Људи су један број ових извора каптирали и довели воду у своје домове. Према казивању мештана Величков кладенац је био уређен још у турско време. Поред извора су била направљена велика храстова корита из којих је стока пила воду,а служила су и за прање веша. Турјане је мало Пусторечко село са седамдесет домова и седамнаест родова. Има више махала: Римљанска, Шумарци, Средња мала, Жиговци, Кечмала. Једно је од ретких села које је ван регионалних асфалтних саобраћајница, што значајно утиче на квалитет живота и рада његових мештана. Пут који води од Бојника преко Савинца и Турјана је најкраћа веза Бојника са Радан планином као туристичким простором. Кад је реч о имену сел, Јован Јовановић бележи занимљиво објашњење:" Име села Турјане, пише он, асоцира на средњевековно дивље говече тур које је живело у шумама Европе, па и наших крајева... Са разлогом можемо рећи да је у шумама Пусте реке , тур имао најповољније услове за живот, па је село Турјане свакако по месту боравка овог говечета у Пусторечком региону и добило своје име." На атару од 472ха највише је ораница (246ха) , али има доста ливада и пашњака (140ха). Блага клима и валовито земљиште пружају одличне услове за воћарство које би могло бити готово најважнија привредна грана док сада под воћњацима има свега двадесетак хектара. Турјане је, према познатим историјским изворима, старо српско село. На такав закључак упућују и ретки остаци материјалне културе на овом простору. Мештани села најпре помињу Римски поток и локалитет "Питоме ливаде" где се налазе остаци зидина старог "римског" насеља. Први запис о овом селу датира из Турског пописа 1516-те године. Тада је забележено да село Турјаци (извесно је да је то Турјане) иа "седамнаест обичних и једну удовичку кућу". Ово се насеље помиње и у другом Турском попису који је обављен двадесет година касније. Много касније, 1879-те године Митар Ракић у својој књизи "Из Нове Србије" бележи да је ово село имало 16 Српских кућа са 127 становника. Нешто раније, заправо одмах после ослобођења од Турака 1879-те године Ракић је забележио и ово: "Сутрадан кренуо сам на Петрову гору, четри часа западно од Бојника. Прво село, Турјане, пусто и попаљено, оно је арнаутско као и сва друга од Бојника под планину." Попаљено и опустело ово село је као што смо рекли, само за годину дана насељено новим српским породицама од којих ће се касније развити мањи или већи родови, мада ће процес насељавања тећи још двадесетак година. Те године је, заправо насељено родовима из околине Врања који су овде затекли само "пусто и попаљено арнаутско село" да би кренули од градње кућа у условима голог преживљавања. Но, виталност и им није мањкала, досељавања је било све до краја XIX века па и касније. Породице су се умножавале, број становника се, упркос ратовима повећавао тако да ће педесетих година XX века овде живети осамдесетак породица са око 400 житеља. У првој половини XX века и нешто касније поред ратарства развија се воћарство и сточарство, било је чак и плантажних засада а неке породице су чувале по стотину грла ситне и крупне стоке. Седамдесетих година, а нарочито последње две деценије XX века село је остало скоро потпуно празно. Половина домова је "затворено" а у другој половини (четрдесетак кућа) живе по један или два остарела лица махом преко 60 па и 70 година. Школа, је наравно одавно укинута (1983.). Овде се за последњих десет година родило само шесторо деце, али и она не живе у Турјану. Једино породица Цветковић Ратомира има осам чланова, од чега неколико млађих. Милун Смиљковић (73) и његов син Миломир једини чувају четири краве и неколико коза. нема текуће воде, телефона, нема ни здравствене амбуланте, продавнице па је тешко чак и млађима овде опстати и остати. Но, кад би млађи дошли било би много што-шта боље. Али… https://www.youtube.com/c/RadanPustaR...