Gornji Milanovac iz vazduha 4K скачать в хорошем качестве

Gornji Milanovac iz vazduha 4K

Gornji Milanovac iz drona 4K Gornji Milanovac snimljen iz vazduha 4K Gornji Milanovac, Serbia shot from dron in 4K Snimljeno u decembru 2022. godine Gornji Milanovac je gradsko naselje u Srbiji u opštini Gornji Milanovac u Moravičkom okrugu. Prema popisu iz 2011. bilo je 24216 stanovnika (prema popisu iz 2002. bilo je 23982 stanovnika). Do 1859. grad je nosio ime Despotovac, po reci koja protiče kroz grad. Gradu je po nalogu kneza Miloša Obrenovića promenjeno ime u Gornji Milanovac. Gornji Milanovac se nalazi između planina Rudnik na severu i Vujan na jugu. Gornji Milanovac zahvata kotlinu oko reke Despotovica koja izvire ispod Rudnika i teče ka jugu. Grad je smešten duž zapadne strane evropskog puta E763, između LJiga i Čačka. Klima je kontinentalna, ali vrlo hladna; grad po broju stepen-dana stoji odmah iza Sjenice. Gornji Milanovac je osnovan 1853. smešten u dolini reke Despotovice i jedan je od najmlađih gradova Srbije. Mesto na kome je grad počeo da se razvija zvalo se Divlje polje. Polje je pripadalo selu Brusnica koja je za vreme turske vladavine bila sedište turskih begova. Krajem 1850. za okružnog načelnika Rudničkog okruga dolazi Mladen M. Žujović koji odmah uviđa sve nepogodnosti Brusnice kao naselja, a posebno kao administrativno-političkog centra, i čini sve napore da se naselje izmesti na pogodnije mesto. Jednog jesenjeg dana 1851, Žujović i Gaja Riznić, član suda, izlaze u Divlje polje, kako bi videli da li je moguće tamo izmestiti naselje; očarani lepim jesenjim danom, čistim i svežim vazduhom, dolinom kroz koju protiče reka i pogledom na Rudnik i Vujan, Gaja predlaže Žujoviću da se tu premesti varošica. Žujović to prihvata, a kasnije, po saglasnosti Brusničana, on od državnih vlasti traži dozvolu za premeštaj naselja.[1] Uoči Đurđevdana 1852, 22. aprila, u Divlje polje dolazi komisija iz Beograda.[1] Predsednik komisije za određivanje lokacije na Divljem polju bio je Trivun Novaković, zet Jakova Obrenovića, jedno vreme i načelnik Rudničke nahije[2] (mada drugi izvori navode da je predsednik komisije bio Stevan Knićanin[1]). Ukazom kneza Aleksandra Karađorđevića iz 1853. godine počinje izgradnja novog naselja koje po reci dobija ime Despotovica, da bi mu konačno ime Milanovac posebnim ukazom dao Knez Miloš Obrenović 1859. u spomen svog starijeg brata, vojvode Milana Obrenovića. Posle kraćeg vremena 1852, iz Beograda dolazi bečki inženjer Kamnik, koji pravi plan za grad i sa saradnicima čitavo leto razmerava ulice i parcele. Time Gornji Milanovac postaje prvi grad u Srbiji čiji je potpuni plan grada napravljen pre njegove izgradnje, sa ulicama koje se ukrštaju pod pravim uglom. Naredne godine se održava licitacija za podizanje velikog zdanja za okružno načelstvo, sud, poštu i druge ustanove. Indžinir Šulc, Nemac iz Pančeva, dobija posao na licitaciji, a zgrada koju je sagradio danas je spomenik kulture (u narodu poznata kao Stari sud).[1] Ko god je hteo da se naseli u mestu, dobio je plac besplatno, pa se do 1856. (kada je već sve preseljeno iz Brusnice) u Despotovici gradi više od 100 kuća za nove stanovnike - činovnike, trgovce i zanatlije.[1] Crkva Sv. Trojice je građena uporedo sa gradom a završena je 1862. godine. Grad je sagrađen kao prestonica Drugog srpskog ustanka (Takovo je udaljeno 10km od centra grada). Spomenici kulture od velikog značaja u samom naselju su: Crkva Svete trojice u Gornjem Milanovcu, SK 380 (Trg Kneza Mihaila) Zgrada Okružnog načelstva u Gornjem Milanovcu, SK 389 (Trg Kneza Mihaila) Kuća narodnog heroja Dragana Jevtića, SK 490 (Karađorđeva ulica) Kuća porodice Đorđević u Gornjem Milanovcu, SK 520 (Rajićeva 21) Biblioteka „Braća Nastasijević“ postoji još od 1857., tada osnovana pod nazivom Čitalište varoši Despotovica (raniji naziv grada), a današnji naziv je dobila 2000. po čuvenoj umetničkoj porodici Nastasijević. Nalazi se u zgradi Starog suda na trgu kneza Mihaila. 1966. je postala deo Radničkog univerziteta, a od 1970. Kulturnog centra. Samostalna ustanova je postala 1995.[4] Biblioteka ima fond od preko 100.000 knjiga, u svom sastavu ima i knjižaru, a bavi se i izdavačkom delatnošću.[5] Biblioteka u svom sastavu ima četiri izdvojena odeljenja u Vraćevšnici, Pranjanima, Brđanima i na Rudniku. Rudničko odeljenje je najstarije, nastalo 1921. kao Narodna knjižnica i čitaonica. Od 1970-ih je smešteno u Domu kulture i ima fond od preko 10.000 knjiga. 1970. su nastala izdvojena odeljenja u Vraćevšnici i Pranjanima, odeljenje u Vraćevšnici ima oko 6500 knjiga, dok Pranjansko ima 5000 knjiga. U Brđanima je izdvojeno odeljenje otvoreno 19. aprila 2005., a ima preko 3000 knjiga.