Zoomiranje sa Dubravkom Ugrešić i Svetlanom Slapšak скачать в хорошем качестве

Zoomiranje sa Dubravkom Ugrešić i Svetlanom Slapšak

Dubravka Ugrešić jedna je od najistaknutijih evropskih spisateljica i esejistkinja. Od njenih ranih postmodernističkih izleta do elegičnih suočavanja u fikciji i eseju s raspadom njene domovine Jugoslavije i padom Berlinskog zida, sve do skorašnjeg pisanja o popularnoj i literarnoj kulturi, rad Dubravke Ugrešić obeležen je retkom kombinacijom ironije, polemike i saosećanja.Pošto je diplomirala komparativnu i rusku književnost, Ugrešić je niz godina radila na Institutu za teoriju književnosti Univerziteta u Zagrebu, uspešno gradeći paralelne karijere spisateljice i naučne radnice. Kada je počeo rat u bivšoj Jugoslaviji 1991. godine, otvoreno je zauzela antiratni stav, kritički secirajući nazadnjački hrvatski i srpski nacionalizam, glupost i zločinstvo rata, i zato je postala meta nacionalističkih novinara, političara i kolega pisaca. Podvrgnuta dugotrajnom javnom progonu i upornom medijskom zlostavljanju, napustila je Hrvatsku 1993. godine. Zato sebe smatra “transnacionalnom” ili “post-nacionalnom” spisateljicom i zastupa pravo autora da se ne obazire na etničke i nacionalne granice, posebno kada su one silom nametnute kao što je to u njenom slučaju.U egzilu koji je vremenom postao emigracija, njene knjige su prevedene na trideset jezika. Predavala je na brojnim američkim i evropskim univerzitetima, uključujući Harvard, UCLA, Columbia i Free University of Berlin. Dobitnica je više istaknutih književnih nagrada (Austrian State Prize for European Literature 1998; finalistkinja Man Booker International Prize 2009; Jean Améry Essay Prize, nagrađena je za celokupni esejistički opus, 2012; Vilenica Prize 2016; Karaoke kultura je ušla je u finale National Book Critics Circle Award for Criticism 2011. Dobitnica je 2016 Neustadt International Prize for Literature.Dubravka Ugrešić živi u Amsterdamu. Svetlana Slapšak je rodjena u Beogradu 1948. Klasična gimnazija u Beogradu. Diploma (1971), magistarski (1976) i doktorat (1984) na Odeljenju za antičke studije, lingvistički smer, Filozofski fakultet, Beogradski univerzitet. Jedna od troje urednika satiričnoga časopisa studenata Filozofskoga fakulteta u Beogradu, Frontisterion, koji je zabranjen i uništen već sa prvim brojem, 1970. Pasoš oduzet od 1968. do 1973, pa ponovo 1975-6, i 1988-9. Saslušavana, praćena i pretučena od strane policije i tajnih službi. Dobila je univerzitetsku stipendiju i nagradu kao najbolji diplomant Univerziteta u Beogradu 1971. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost u Beogradu 1972-1988. Optužena u sudskom procesu posle denuncijacije iz instituta, izgubila službu posle internog samoupravnog suđenja ogranizovanog u institutu, na sudu oslobođena svake krivice (1988). Predsednica Odbora za slobodu izražavanja Udruženja književnika Srbije 1986-1989, sastavila i izdala preko 50 peticija, medju njima i za oslobađanje Adema Demaqija. Članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, državljanstvo dobila 1993, posle mnogih napada i kleveta u slovenačkim medijima. Sa mužem Božidarom, profesorom arheologije na FF Ljubljana, organizovala potpisivanje peticije protiv smrtne kazne 1983, mirovne akcije vodili od 1986. Izbačena iz UKS 1996, kako je navedeno - zbog negativnih kritika dela Dobrice Ćosića. Predložena, u grupi 1000 žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005.Predavala na mnogim jugoslovenskim, evropskim i američkim univerzitetima. Redovni profesor za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (od 2003), koordinator studijskih programa na ISH, postdiplomskog fakulteta za humanistiku u Ljubljani (od 1997), dekanka ISH (2003-2014). Otpuštena sa ISH kada su vlasnici prodali fakultet, penzionisana 2014. Na FF u Ljubljani predavala je srpsku i hrvatsku književnost (1985-1992) i Balkanske žene (1995-2012). Glavna urednica časopisa ProFemina u Beogradu od 1994. Direktorka Kulturnog centra “Danilo Kiš” u Ljubljani (2009-2019), direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu (IBAMESC) u Ljubljani (2009-). Nagrade: nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja Hronospore, 1990; American PEN Freedom of Expression Award, 1993; Helsinki Watch Award, 2000; Helen Award, Montreal, 2001; nagrada Mirko Kovač za knjigu eseja Leteći pilav, 2015; nagrada Zlatni suncokret za roman Ravnoteža, 2016; nagrada ženske sekcije slovenačkog PEN-a MIRA, 2017.Članica žirija za NIN-ovu nagradu za roman 1990; članica žirija DSP za Prešernovu nagradu, 2017.Objavila (napisala i/ili uredila) preko 100 knjiga i zbornika, preko 500 studija, preko 3000 eseja, tri romana, dve drame (na www.dkis.si), nekoliko komada za Karađoz-pozorište senki, prevode sa grčkoga, novogrčkoga, latinskoga, francuskoga, engleskoga i slovenačkoga. Piše kolumne za beogradski Peščanik i mariborski Večer.Najnovije knjige: Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije, Beletrina, Ljubljana, 2019; Šola za delikatne ljubimce, Goga, Novo Mesto, 2021. Drži cikluse predavanja svake godine u Cankarjevom domu u Ljubljani.