OJ BADNjAČE , BADNjAČE скачать в хорошем качестве

OJ BADNjAČE , BADNjAČE

Рано ујутру на Бадњи дан по могућности пре изласка сунца, домаћин са неколико мушких чланова породице одлази у шуму да сече бадњак. За бадњак се најчешће бира цер, у источној Србији то могу бити буква, крушка, дуња, граб и шљива. У пределима Црногорског приморја где нема храстова, користе се маслина, ловор, брест или магиња (планика). Гледа се да дрво буде младо, право и неоштећено. Кад домаћин пронађе одговарајуће дрво, стане испред њега окренут истоку. Након што га поспе житом, поздрави га: „Добро јутро и честит ти Бадњи дан", прекрсти се помоли Богу, па пољуби дрво . Негде домаћин објашњава бадњаку зашто га сече као на пример у Левчу: „Дошао сам к теби да те однесем дому моме, да ми тамо будеш веран помоћник у сваком напретку и бољитку, у кући, у тору, у пољу и на сваком месту." Након тога домаћин засеца дрво укосо секиром. Пази се да бадњак падне на источну страну и да се приликом пада не заустави на околном дрвећу. У Шумадији након што је дрво поcечено на пању се остави пола погаче чија се друга половина поједе у повратку кући са бадњаком . Бадњак треба да буде такве дужине да се може носити на рамену и најчешће није дужи од 2,5 метра. Негде га окрешу у шуми а негде га донесу са гранама, па га усправе уз кућу поред улазних врата. Увече домаћин или неки други одрасли мушкарац уноси бадњак у кућу; уносилац се зове бадњачар. Ступајући десном ногом преко прагa бадњачар поздравља укућане: „Добро вече и сретно вам Бадње вече". Ови му одговарају: „Бог ти добро дао и среће имао". Домаћица при томе посипа бадњачара и бадњак житом из сита. Непосредно након уношења бадњака, простре се нарамак сламе по поду. Слама се обично уноси са истим поздравима и посипањем жита као код уношења бадњака. Онај ко је унео сламу простире је имитирајући квоцање квочке: „Кво, кво, кво", док деца чепркају по њој имитирајући пилиће: „Пију, пију, пију" Велика важност придаје се првој посети коју породица прими на Божић. Први посетилац зове се, зависно од краја полазник, полаженик, полажајник или радован; често се за ту улогу неко претходно одреди и позове . Рано ујутру полаженик ступа у кућу десном ногом и поздравља укућане: „Христос се роди и срећан вам Божић", на што они одговарају: „Ваистину се роди". Полаженик прилази огњишту, узима жарач или грану па удара по распаљеном бадњаку, говорећи: Колико варница, толико среће у овој кући. Колико варница, толико у дому новаца. Колико варница, толико у тору оваца. Колико варница, толико прасади и јагањаца. Колико варница, толико гусака и пилади, а највише здравља и весеља. Речи могу бити и другачије али смисао је у основи увек исти — да се призове срећа и напредак.