Navrog-Razkrestje скачать в хорошем качестве

Navrog-Razkrestje

Lyrics Razkrestje Kad izdahnu iza brda vatra nadzemaljska Zora jedna bese oplakana Jos u suton,smiraj dana,pre Meseca Tmurnog neba gospodara,jos pre zvezda, Okrutnih sudjaja,stop o mraku sudbu kroje, Avetima nocnim utrobu sto poje. Srebrni me bodez kraj putanje ceka, Vratim li se ziv u slavi,sjajno ce da sija Nestanem li s' Jave,od vlage ce da rdja. Majci svojoj zariven u nedra Do nestanka sveta na me da se seca Kovaca svog sto iskova mnogo smrti A sad njemu smrt kuju! Sudjaje me levom stranom gurale Polu-mrtve kucke s' tropuca meni su kukale Uplakane deve zamnom slamu su bacale, Crnu dusu moju nebil' ukrotile! Cetres' dana mrtva dusa na prokletiji spava, Cetres' mi dana s' duse krvari rana- Smrti pospesi! Izvidaj me I resi Ovog uzasnog bola I zivota! Doletite orli I gavrani, I mojim se nasladite mesom, Dok pogledom svojim ja streljam nebesa! S' vrha brda na kom stoji Kamen stolovan, Kraj koga je bistra voda vecna, Iz koje mi preti odraz moj, Da tu smrknem jednom zanavek.. Jos me ceka bodez moj od srebra, Od vremena ostareo, Ali stoji mudro s' svojim znakom- -Jos je tu,ali zardjao!