U kafani, Milan скачать в хорошем качестве

U kafani, Milan

U kafani, Milan U kafani dim se vije, tambura me rani, za stolom me tuga čeka, uspomene hrani. Prazna čaša, puno srce, oči pune dima, otkad ode ti od mene, nema me u njima. Sipaj, brate, nek’ me slomi ova noć do dna, nek’ me pesma razbije k’o čašu od stakla. Ako pita neko gde sam, reci — nema me, srce mi je ostalo kod nje zauvek od pre! Stih 2: Konobar me već po imenu tužno oslovljava, svaka pesma što zasvira dušu raskopava. Na harmonici jauk stari k’o da moje ime zove, a ja brojim čaše prazne mesto njene snove. Sipaj, brate, nek’ me slomi ova noć do dna, nek’ me pesma razbije k’o čašu od stakla. Ako pita neko gde sam, reci — nema me, srce mi je ostalo kod nje zauvek od pre! ----- Kad svane, ja ću opet biti senka bez adrese, u džepu mi slika njena, oči pune čaše tresu se. Bećar jesam, al’ bez nje sam samo pola čoveka, nek’ me nosi ova pesma dok me tuga čeka. Sipaj, brate, nek’ me slomi ova noć do dna, nek’ me pesma razbije k’o čašu od stakla. Ako pita neko gde sam, reci — nema me, skoro umro od ljubavi, dišem malo još od pre! Milan