Kako žive Romi u Kraljevu? - Amare storije 2 - скачать в хорошем качестве

Kako žive Romi u Kraljevu? - Amare storije 2 -

Prema zvaničnim podacima u Srbiji živi oko 150.000 Roma, a prema procenama velikog broja domaćih i međunarodnih organizacija, taj broj se kreće od 400 do 600 hiljada. Među njima je ogroman broj onih koji se svakoga dana bore za hleb i vodu, odnosno – svaki drugi pripadnik romske populacije na spavanje odlazi gladan. Zoran Petrović, koordinator romske nevladine organizacija „Ruke prijateljstva“ iz Kraljeva podseća da su, po Strategiji za smanjenje siromaštva u Srbiji, pripadnici romske populacije sedam puta siromašniji od ostalih: Put ka unapređivanju položaja pripadnika romske populacije i smanjenja njihovog siromaštva vrlo je težak. Zato se nadam da možemo da idemo korak po korak. U isto vreme, nadam se da će lokalna samouprava uspeti da nas isprati o tome – kaže za portal Krug Zoran Petrović. Slavimirka Đorđević, Romkinja koja živi u naselju Romsko 2 u Kraljevu ima 56 godina. Većina članova njene porodice korisnici se socijalne pomoći, ali ona traje devet meseci godišnje, odnosno „tri meseca“ su, kako ona kaže „na prekidu“: Ja sam se udala sa 18, u 20-oj sam postala majka, rodila sam petoro dece i svih petoro iškolovala, a sada imam i trinaestoro unučadi. Borimo se kako znamo i umemo. Od prikupljanja sekundarnih sirovina danas je, kaže Slavimirka, teško da se zaradi i 1.000 dinara dnevno. Socijalna pomoć, kad je ima, na mesečnom nivou iznosi 12.300 dinara i od toga se, kaže ona, nekako „krpe“ i otkriva: Neki put ostajemo bez hrane, nekad bez higijene. Deca su mala, pre ćeš da im kupiš hranu, nego nešto za higijenu. U romskim naseljima, ističe naša sagovornica, skupljanje sekundarnih sirovina skoro za sve je osnovni posao. Nema veze da li su to siromašnije ili bogatije, male ili velike romske kuće, jer – kažu u ovom naselju – „kuća se ne jede“. Zato u romskoj nevladinoj organizaciji „Ruke prijateljstva“ poručuju da je pripadnicima romske populacije neophodna podrška u procesu obrazovanja, da se radi na zapošljavanju pripadnika romske populacije kako bi se smanjilo siromaštvo i rasteretio socijalni sistem. Mislimo da treba da se urede prilike u okviru romskih naselja, da im se obezbedi adekvatna infrastruktura i adekvatno mesto za življenje – kažu u ovoj romskoj nevladinoj organizaciji Predstavnici kraljevačkh Roma ističu da ima mnogo romske dece koja, bukvalno, odrastaju na ulici, prose, iako znaju da je to zabranjeno. Okolnosti su takve da su primorani. Od nečega mora da se živi, tako da se pojedina deca snalaze kako znaju i umeju, pa pojedina kradu i otimaju. To sam svojim očima videla i stvano nemam reči. Bolje je raditi i za 100 dinara, nego da neko ide da prosi ili krade ili... ne znam šta još – smatra Slavimirka. Milica Mitrović, Romkinja iz naselja Romskog 2 u Kraljevu ističe da vrlo često mora da odlučuje da li će socijalnu pomoć da potroši za hranu, da kupi neophodnu obuću ili drva za zimu. Imam 10.000 dinara mesečno pomoći i stalno se pitam šta mogu sa tim novcem? Šta mogu? Imam tri dana da jedem ’leba suvoga – vajka se Milica Prema rečima Zorana Petrovića iz romske NVO „Ruke prijateljstva“, tokom poslednjih godinu dana broj pripadnika romske populacije koji se zaposlio u Kraljevu, jeste povećan jer se jedan broj njih zaposlio u dve strane kompanije: „Leoni“ i „Eurotay“. Ipak, takvih je svega petanestak. Kraljevčanka Sandra Joković, poslanica u Narodnoj skupštini , svoju veru da će se život Roma promeniti nabolje bazira na podatku da je, prema nekim istraživanjima, Srbija smanjila stopu siromaštva. I u narednom periodu nastavićemo da radimo kako bismo pomagali onima kojima je pomoć potrebna – navela je ona prilikom nedavnog uručenja higijenskih paketa pomoći romskim prorodicama iz dva romska naselja u Kraljevu. Kraljevo, zanimljivo je, nema veliki broj romskih porodica u odnosu na broj stanovnika i na neke druge opštine i gradove u Srbiji. Prema popisu iz 2011. godine, to je nešto malo više od 2.000 ljudi. Svi oni imaju i koriste mogućnost da svoj položaj probaju da poprave kroz institucije, tvrde predstavnici zvaničnih organa, iako su skoro 90% pripadnika romske populacije - korisnici Centra za socijalni rad. Da je obrazovanje viza za izlazak iz siromaštva shvatili su, izgleda, samo malobrojni pripadnici romske nacionalnosti. Možda to i jeste najbolji pokazatelj gde najviše treba tražiti mogućnosti za popravljanje položaja Romkinja i Roma u Kraljevu.