У нас вы можете посмотреть бесплатно Bir umrnıng zavoli. Stefan Sveyg qissasi. Nizom Komil tarjimasi или скачать в максимальном доступном качестве, видео которое было загружено на ютуб. Для загрузки выберите вариант из формы ниже:
Если кнопки скачивания не
загрузились
НАЖМИТЕ ЗДЕСЬ или обновите страницу
Если возникают проблемы со скачиванием видео, пожалуйста напишите в поддержку по адресу внизу
страницы.
Спасибо за использование сервиса ClipSaver.ru
Бир умрнинг заволи. Стефан Цвейг қиссаси. Низом Комил таржимаси / Bir umrning zavoli. Stefan Sveyg qissasi. Nizom Komilov tarjimasi. Dilfuza Yusupova o'qigan Буюк адиб Стефан Цвейг (Stefan Zweig) 1881 йилнинг 28 ноярида Вена шаҳридаги бадавлат хонадонда, тўқимачи корхона эгаси Мориц Цвейг оиласида дунёга келди. 1900 йилда гимназияни тамомлаб,Вена университетининг фалсафа факультетига таҳсил ола бошлади.Талабалик чоғидаёқ “Кумуш торлар” деб номланган илк шеърий китобчасини нашр эттирди ва уни почта орқали таниқли шоир Райнер Мария Рилькега юборди. Мана шу илк китобчадан бошлаб Стефвн Цвейг билан Райнер Мария Рильке ўртасида жуда узоқ давом этган дўстлик ришталари боғланди.Университетни тамомлаган Стефан Цвейг дунё бўйлаб саёҳатга отланди. Дастлаб Европа шаҳарларини, кейинчалик Осиё ва Америка қитъасидаги кўплаб шаҳарларни томоша қилди. Биринчи жаҳон уруши охирлаб қолган 1917 йилдан бошлаб у Швейцарияда истиқомат қилади. Айни шу пайтлари у буюк француз адиби Ромен Роллан билан дўстлашади.1922 йилдан бошлаб Стефан Цвейг номини машҳур қилган китоблар бирин-кетин нашр этилди. Айниқса, адибнинг тарихий-биографик йўналишда ёзилган “Эразм Роттердамуснинг шукуҳи ва фожиаси” (1934), «Мария Стюарт» (1935) асарлари янгиланаётган Европа адабиётида катта ўзгариш ясади.Иккинчи жаҳон урушининг бошланиши Стефан Цвейгни Европадан Америка қитъасига бош олиб кетишга мажбур қилди. Фашизмнинг ашаддий душмани бўлган адиб нацистларнинг Европа бўйлаб ғолибона юришларига тоқат қилолмади ва руҳий тушкунлик натижасида 1942 йилнинг 22 февралида ўз жонига қасд қилиб, ҳаётдан кўз юмди. Стефан Цвейгнинг фожиали ўлими ҳақида Эрих Мария Ремарк ўзининг “Жаннатдаги соялар” романида шундай сатрларни битган эди: “Агар олис Бразилияда ўз жонларига қасд қилган Стефан Цвейг ва унинг хотини ўша фожиали оқшом бирор бир кишига ўз ҳис-туйғуларини тўкиб солиш имконига эга бўлганларида эди, бу даҳшатли ўлим юз бермаган бўларди. Афсуски Цвейг бегона юртда ва бегона одамлар орасида яшаётган эди”. Buyuk adib Stefan Sveyg (Stefan Zweig) 1881 yilning 28 noyarida Vena shahridagi badavlat xonadonda, toʻqimachi korxona egasi Moris Sveyg oilasida dunyoga keldi. 1900 yilda gimnaziyani tamomlab,Vena universitetining falsafa fakultetiga tahsil ola boshladi.Talabalik chogʻidayoq “Kumush torlar” deb nomlangan ilk she'riy kitobchasini nashr ettirdi va uni pochta orqali taniqli shoir Rayner Mariya Rilkega yubordi. Mana shu ilk kitobchadan boshlab Stefvn Sveyg bilan Rayner Mariya Rilke oʻrtasida juda uzoq davom etgan doʻstlik rishtalari bogʻlandi.Universitetni tamomlagan Stefan Sveyg dunyo boʻylab sayohatga otlandi. Dastlab Yevropa shaharlarini, keyinchalik Osiyo va Amerika qit'asidagi koʻplab shaharlarni tomosha qildi. Birinchi jahon urushi oxirlab qolgan 1917 yildan boshlab u Shveysariyada istiqomat qiladi. Ayni shu paytlari u buyuk fransuz adibi Romen Rollan bilan doʻstlashadi.1922 yildan boshlab Stefan Sveyg nomini mashhur qilgan kitoblar birin-ketin nashr etildi. Ayniqsa, adibning tarixiy-biografik yoʻnalishda yozilgan “Erazm Rotterdamusning shukuhi va fojiasi” (1934), «Mariya Styuart» (1935) asarlari yangilanayotgan Yevropa adabiyotida katta oʻzgarish yasadi.Ikkinchi jahon urushining boshlanishi Stefan Sveygni Yevropadan Amerika qit'asiga bosh olib ketishga majbur qildi. Fashizmning ashaddiy dushmani boʻlgan adib nasistlarning Yevropa boʻylab gʻolibona yurishlariga toqat qilolmadi va ruhiy tushkunlik natijasida 1942 yilning 22 fevralida oʻz joniga qasd qilib, hayotdan koʻz yumdi. Stefan Sveygning fojiali oʻlimi haqida Erix Mariya Remark oʻzining “Jannatdagi soyalar” romanida shunday satrlarni bitgan edi: “Agar olis Braziliyada oʻz jonlariga qasd qilgan Stefan Sveyg va uning xotini oʻsha fojiali oqshom biror bir kishiga oʻz his-tuygʻularini toʻkib solish imkoniga ega boʻlganlarida edi, bu dahshatli oʻlim yuz bermagan boʻlardi. Afsuski Sveyg begona yurtda va begona odamlar orasida yashayotgan edi”.