Живорад Лазић: ЧУЧУК СТАНА (1994) скачать в хорошем качестве

Живорад Лазић: ЧУЧУК СТАНА (1994)

Радијска монодрама о чувеној Чучук Стани, јунакињи из неготинског краја, сапутници Хајдук Вељка. Остала је опевана као ситна растом (тур. чучук), а отресита и храбра попут епских јунака. Чучук Стана Пљештић се од рођења 1795 годиНе у месту Сиколе, крај Неготина, облачила у мушку одећу, јер она и њене сестре дуго нису имале брата. Стана је била мала и крхка, због чега је и добила надимак ”чучук” што значи мала. У Поречу 1812. године, чучук Стана се упознаје са чувеним Карађорђевим мегданџијом и војводом неготинским Хајдук Вељком Петровићем коіи іе већ био ожењен Маријом, сестром Станоја Главаша. Пришла му је и дрско запитала: "Зар твоји момци не знају Турке убијати, него девојачке дарове красти?“ Неки момци су пре тога грешком однели Станину девојачку спрему. Вељко је остао без речи, збуњен, јер са њим ни једна жена тако није разговарала. Затим ју је даровао даровима и запросио речима: "Сада сам те ја даровао, сада си моја!" Напустивши с Напустивши своју прву жену, хајдук Вељко узима Стану и од тада се практично нису раздвајали Чучук Стана је била много драга Хаідук Вељку. Тукла се раме уз раме са њим против Турака бранила Неготин и чак четири ране је у тим борбама задобила: две на нози, једну на рамену, а једну, направљену турским іатаганом, на потиљку. Пушком іе баратала као најбољи ратник, сваку мету погађала је са огромном прецизношћу, а у седлу на коњу је била сигурна и вешта, Хајдук Вељко гине на зидинама Неготина 1813, године у огромној најезди турске војске на устаничку Србију. Он и Стана нису имали деце. После Хаідук Вељкове погибије, Стана одлази заједно са Карађорђевим старешинама и настањује се у Панчеву и Петровграду данашњем Зрењанину). Заклела се да ако се опет буде удавала, то може бити само за іунака. Тако іе и било. Стана се у Белоі Цркви удала за другог чувеног Карађорђевог јунака грчког капетана Ђорђа Јоргаћа који је ратовао такође уз хајдук Вељка. Капетан Jopгаћ jе касније 1821. године постао један од вођа Хетеристичког устанка у Грчкој. Заједно са њим је прешла да живи прво у Влашку, а већ независне Грчке, где је умрла и сахрањена 1849. године Улогу тумачи: Зорица Мирковић Лекторка: Радмила Видак Тон-мајстор: Никола Николић Избор музике: Нада Замфировић Продуценткиња програма: Александра Рајић Жикић Редитељ: Јован Ђурић Уредник емисије: Звонимир Костић Уредница серије: Оливера Коларић Производња: Драмски програм Радио Београда, мај 1994. године