Šoferska saga скачать в хорошем качестве

Šoferska saga

Probudim se jednog dana ljući nego prije Čitav život fali para, al' ovako bilo nije Nesposoban sam da kradem otimam i varam, a imam strašan nagon-želju da počnem da stvaram Vidim nekog lika s' kešom, odmah sam mu priš'o Dobra kola, dobra koka, a u školu nije iš'o Da ga pitam ima'l šanse i ja jednog dana Da s' više od 10 marki izađem iz stana On mi kaže ima rođo, na mjestu si pravom I meni je bilo tako, pa sam mućno glavom Spakovo sam svoje stvari, strpao u kofer Sjeo u kamion i postao šofer Dobar pos'o, laganica, radiš s' pola mozga Na radiju Žare, Goci i Jelena Rozga Đani, Šeki, Hasan, Šaban i ponekad Halid, Ovaj pos'o može radit' i ko je invalid. Ohrabri me ovaj lola, dade mi tri broja Jedan broj od nekog gazde i dva broja svoja Da nazovem kol'ko sutra ako imam ambiciju Da budem gospodin šofer i idem u špediciju Kontam zvaću, nego šta ću, ništa me ne košta Ne može mi biti gore neg' kod Onogošta Gledam sjetno u daljinu i već vidim sebe U Pasatu, pun sam para, u autu neke trebe Dođe sutra, zovem gazdu, ne javlja se niko Padaju u vodu snovi, od bijesa sam urlik'o Nema ništa od Pasata, kroz prozor Dvice ću da gledam Vidim meni usranom se do potoka baš i ne da Javi se na kraju gazda Završi papire lako Spakovo sam putnu torbu i kreno polako Prva hefta je u dvojci Ovo stvarno nije loše Kolega na sve misli Ma boli me ćoše Stalno ako bude vako Boliće me kara S malo mozga, malo truda Do velikih para Dođe dan, ostah sam, ko grom da me pogodio Proklet nek je onaj dan kada sam se rodio Joj ne znam kud gonim, sa uma sam smak'o Ljudi dragi neće valjda bit' stalno ovako Zagreb'o kamion, meni se šteta obračunava A prokleta navigacija se stalno preračunava Uradila je nešto što stvarno nije smjela Uskim seoskim me putem, pred nadvožnjak dovela A on visok 3 metra, kad opet s uma nisam smako Naizmjenično se jadan i smijo i plako Odlučno sam skonto da uradim ovako Objesim se, riješim muka i onda zbogom svakom Konačno se saberem i iz sveg glasa urliknem Odlučim da pokušam da ga nazad curiknem A koštaće me puno ko kajgana Petra Moram da rikvercam čet'ri kilometra Vozim nazad, popravljam ga i sve sam veća štela Sudbina mi moja crna, posta zeru bijela Al' zacrni se opet, jer ne lezi vraže Iza stade lik sa autom ko u sred garaže I taj njegov potez punu čašu je prevršio Rodiću se ako se dan bude ikada završio Sad ću da mu izađem nek ne nada se boljem Ili da ga zadavim ili da ga koljem A on mi došo pomoći, dušu sam ogriješio Moj veliki problem lako mi je riješio Bio je u NATU kod nas, voli našu naciju Odvede me putem koji nije upisan u navigaciju Vrati mi se boja kad ugled'o sam autoput Postah jarko crven, a bio sam blijedo žut Šta sam dužan druže ? Ti meni više nisi svako Ništa druže, srećan put i vozi polako Konačno na pravom putu, da je stići više Dispo svako minut zove i svašta mi piše Pale su i psovke i ružne riječi teške Zato što sam do sad na cilj mogo stići pješke Ćutim, mulim, slušam Ništa reko nisam A šta da mu kažem kad dobro znam da kriv sam Slušo navigaciju, radio po uputstvu Platio sam i ja danak neiskustvu Opet pun elana Dobijam u leđa vjetar Jer cilj mi je blizu 21 kilometar Samo da istovarim, već pada mi glava Nešto da čalabrcnem i legnem da spavam Međutim... Umjesto na istovaru, ja u centru grada Kažem sebi evo tebi jada iznenada U glavi mi pritisak i sujem nebesa Stigao na cilj, a niđe veze adresa Ne znam šta ću, zovem dispa da me riješi ove tuge U cmr-u je adresa u po kolone druge A on mi kaže da sam prava magarčina stara U trećoj je koloni, adresa istovara Po glavi se prebiram, dal sve ovo meni treba Pa zar moram jesti meso, ješću suva ljeba Osjećam se loše i nije mi svejedno Pasti 'vako nisko baš je i jadno i bijedno Izvlačim se konačno do oboda grada Da stignem na istovar, pade zadnja nada Parkir'o sam, leg'o, već me hvata san Hvala Bogu nek je prošo ovaj usran dan Prođe od tad mnogo ljeta Sad sam kuka stara Da se odrodim od žene, djece Već sam bara-bara Samo ponekad u noći Prebiram po svojoj glavi Razmišljam o svom životu I dal je bio potez pravi Odlazak od svega dragog Oca, majke, djece, žene Ja odavno nemam ništa Samo keš i uspomene A znam da svaki šofer sad sa sudbinom se miri Kad se kičma savija i guzica se širi I leđa nam se krive dok nam stavljaju samare Al osmijeh je na licu jer kaplju dobre pare Zbog para umislim da vrijedim i pljujem bijedu bosu Glumim sreću da narod misli da uživam na poslu Svima pričam da sam srećan, jer je jaka plata. A ustvari prođe zivot u ova 2 kvadrata