У нас вы можете посмотреть бесплатно Alisher Navoiy. Ruboiylar va tuyuqlar или скачать в максимальном доступном качестве, видео которое было загружено на ютуб. Для загрузки выберите вариант из формы ниже:
Если кнопки скачивания не
загрузились
НАЖМИТЕ ЗДЕСЬ или обновите страницу
Если возникают проблемы со скачиванием видео, пожалуйста напишите в поддержку по адресу внизу
страницы.
Спасибо за использование сервиса ClipSaver.ru
Алишер Навоий. Рубоийлар ва туюқлар / Alisher Navoiy. Ruboiylar va tuyuqlar RUBOIY (arab. — to'rtlik) — Sharq xalqlari she'riyatida keng tarqalgan poetik janr. Tayin g'oyaviybadiiy va shakliy shartlarga binoan yaratilgan 4 misradan iborat falsafiy, axloqiy, ta'limiy yoki ishqiy mavzudagi she'r. R. hazaj baxrida (axram va axrab vaznlarida jami 24 ta) yoziladi. Boshqa bahrlarda yozilgan to'rtliklar dubaytiy, kuylanadiganlari esa tarona deb ataladi. Ikkinchi xil Ruboiyda to'rtala misrasi ham qofiyalanadi (a-a-a-a shaklida).Ruboiy qofiyalanish tartibiga ko'ra ikki xil bo'ladi. Birinchi xil Ruboiy larning 1—2—4misralari o'zaro qofiyalanadi (a-a-b-a shaklida). TUYuQ — turkiy xalkdar mumtoz she'riyatidagi lirik janr. T. 4 misrali she'r bo'lib, aruzning ramal bahrida yoziladi; aaba, ba'zan abvb tarzida va favqulodda xrllarda — aaaa o'lchovida qofiyalanadi. Tuyuq so'z o'yini asosida tajnis qofiyasida beriladi. Tajnissiz Tuyuqlar ham bor. T. ning dastlabki namunalari xalq og'zaki ijodida uchraydi. РУБОИЙ (араб. — тўртлик) — Шарқ халқлари шеъриятида кенг тарқалган поэтик жанр. Тайин ғоявийбадиий ва шаклий шартларга биноан яратилган 4 мисрадан иборат фалсафий, ахлоқий, таълимий ёки ишқий мавзудаги шеър. Р. ҳазаж бахрида (ахрам ва ахраб вазнларида жами 24 та) ёзилади. Бошқа баҳрларда ёзилган тўртликлар дубайтий, куйланадиганлари эса тарона деб аталади. Иккинчи хил Рубоийда тўртала мисраси ҳам қофияланади (а-а-а-а шаклида).Рубоий қофияланиш тартибига кўра икки хил бўлади. Биринчи хил Рубоий ларнинг 1—2—4мисралари ўзаро қофияланади (а-а-б-а шаклида). ТУЮҚ — туркий халкдар мумтоз шеъриятидаги лирик жанр. Т. 4 мисрали шеър бўлиб, арузнинг рамал баҳрида ёзилади; ааба, баъзан абвб тарзида ва фавқулодда хрлларда — аааа ўлчовида қофияланади. Туюқ сўз ўйини асосида тажнис қофиясида берилади. Тажниссиз Туюқлар ҳам бор. Т. нинг дастлабки намуналари халқ оғзаки ижодида учрайди.