Prof. dr Nataša Prvulović Bunović - Biopsija dojke vođena mamografijom - Stereotaksična biopsija скачать в хорошем качестве

Prof. dr Nataša Prvulović Bunović - Biopsija dojke vođena mamografijom - Stereotaksična biopsija

Prof. dr Nataša Prvulović Bunović, spec. radiologije, sub.spec. onkologije, načelnica centra za imidžing dijagnostiku Instituta za onkologiju Vojvodine. - Biopsija dojke vođena mamografijom - Stereotaksična biopsija i kontrastna mamografija. Institut za onkologiju Vojvodine RTV Vojvodina Dnevnik 21.02.2025. godine Stereotaksična biopsija dojke je postupak koji koristi mamograf za precizno lociranje i biopsiju promene u dojci. Radi se kada radiolog uoči sumnjivu, nepalpabilnu promenu na mamografiji. Ovim postupkom se utvrđuje da li postoji sumnja na rak dojke ili druge abnormalnosti u dojkama koje treba pratiti. Stereotaksična biopsija dojke koristi mamografske rendgenske zrake za lociranje problematičnog područja i kao pomoć pri usmjeravanju igle za biopsiju na mesto na kojem se nalazi sumnjiva promena. Ova tehnika pomaže da se osigura da područje na kojem se obavlja biopsija, bude točno ono na kojem je promena uočena na mamografiji. Nakon biopsije uzorak se šalje u laboratorij na analizu, kako bi se utvrdilo ima li u njemu stanica raka. Stereotaksična biopsija dojke koristi se kada se kvržice ili kalcifikati, otkriju na mamografskom pregledu, ali se ne pojavljuju na ultrazvučnom pregledu i ne pipaju se tokom palpatornog pregleda. Rak dojke čini vodeći uzrok obolevanja i umiranja od malignih bolesti u ženskoj populaciji širom sveta. U Srbiji se svake godine otkrije preko 4.500 slučajeva karcinoma dojke, dok skoro 1.700 žena izgubi bitku sa tom bolešću. NAJVAŽNIJI FAKTORI KOJI UZROKUJU NASTANAK KARCINOMA DOJKE? Faktori rizika predstavljaju osobine, zbivanje ili navike pojedinca, grupe ili zajednice koje povećavaju pojavu obolenja.Faktore rizika možemo podeliti u 4 grupe: Nepromenljivi faktori: pol, godine života, nasleđe, porodična istorija, lična istorija karcionoma dojke, dug period menstrualnog ciklusa, prethodne operacije nekih benignih promena u dojkama, zračenje grudnog koša u vreme rasta i razvoja dojki, rasna i etnička pripadnost, izrazito gusto-žlezdano tkivo dojke. Faktori vezani za životni stil-promenljivi faktori : rađanje, dojenje, hormonska terapija, gojaznost, konzumacija alkohol i fizička neaktivnost. Faktori koji nisu dovoljno razjašnjeni: vrsta ishrane odnosno unos vitamina i pušenjeKontraverzni faktori ili laički faktori za koje medicina nema dokaze: česti pobačaji, noćni ili smenski rad, upotreba dezodoransa, nenošenje grudnaka, ugradnja implantata. Savet svim ženama je da oko četrdesete godine života krenu sa redovnim godišnjim pregledima dojki. Sa četrdeset godina može da bude prva, odnosno bazna mamografija, i nakon toga će se određivati buduće kontrole. Da li će naredna kontrola biti, ako je sve u najboljem redu i nalaz je uredan, za dve godine, ponovo putem mamografije, ili će lekar koji radi pregled tražiti sledeću kontrolu pomoću ultrazvuka, za godinu dana, to je veoma individualno i zavisi od - godina života, - od strukture same dojke, - od toga da li u dojci postoji neka promena koja je dobroćudna, pa je dovoljno da se godišnje ili dvogodišnje prati. Ako postoji čak i mala sumnja, žena izlazi iz skrining sistema i skrining programa i ulazi u dijagnostiku. Tada po pravilu radimo biopsiju za svaku sumnjivu promenu. Biopsiju radime radiolozi, da li tako što je uradimo tokom ultrazvučnog pregleda, odnosno pod kontrolom ultrazvuka ili uradimo pod kontrolom mamografa, zavisi od toga kakva je promene. Nekada je na sve ovo potrebno uraditi još jedan pregled, a to je magnetna rezonanca dojki. Statistika kaže da samo oko pet posto pregledanih žena zahteva ovu metodu, i ona je rezervisana samo za određene situacije. Biopsiju radimo, iz dva razloga, ili da nešto što nam je izuzetno sumnjivo na snimcima, dokažemo da je maligno, odnosno da je rak, ili nešto što ima nizak stepen sumnje ili se atipično prikazuje, da isključivmo malignitet. Kada isključimo malignitet, žena se prebacuje na svoj jednogodišnji ili dvogodišnji sistem praćenja, ali kada dokažemo malignitet, žena sa svom dokumentacijom odlazi na onkološku komisiju za dojku. Na Institutu za onkologiju Vojvodine, komisija je sastavljena od onkologa, radiologa, radijacionog onkologa, hirurga i patologa. Konzilijum lekara u okviru koga se donose odluke o vidu lečenja. DRAGE DAME NEMOJTE ČEKATI DA PRIMETITE BILO KAKVU PROMENU U DOJKAMA DA SE OBRATITE LEKARU. VRŠITE REDOVNE GODIŠNJE ILI DVOGODIŠNJE KLINIČKE PREGLEDE DOJKI KOD SVOG LEKARA/GINEKOLOGA ILI HIRURGA-ONKOLOGA , KAO I ULTRAZVUČNE I MAMOGRAFSKE PREGLEDE KOD RADIOLOGA. OVIM PREGLEDIMA SE NE MOŽE SPREČITI POJAVA TUMORA ALI SE ON MOŽE UOČITI DOK JE MALI, U PRVOM, POČETNOM- INVAZIVNOM ILI ŠTO JE MNOGO BOLJE PREINVAZIVNOM (IN SITU) STADIJUMU, KADA SU ŠANSE ZA IZLEČENJE VELIKE. NAKON ULTRAZVUČNOG PREGLEDA DOJKI DOBIĆETE JASNU PREPORUKU OD RADIOLOGA KADA TREBA URADITI NAREDNI PREGLED