Manastir Vraćevšnica & Konak Kneza Miloša, Gornja Crnuća ☦️🫶🏻🍀✨ скачать в хорошем качестве

Manastir Vraćevšnica & Konak Kneza Miloša, Gornja Crnuća ☦️🫶🏻🍀✨

На јужним обронцима планине Рудник, скривен међу дрвећем и чуван од стране монахиња, уздиже се манастир Враћевшница. Манастир Враћевшница се налази у општини Горњи Милановац у Моравичком округу поред истоименог села, на путу између Горњег Милановца и Крагујевца. Саграђен је пре 1428. године, а живопис је завршен 1431. Ктитор манастира је био Радич Поступовић, српски властелин који је живео у време владавине деспота Стефана Лазаревића. О томе сведочи препис повеље деспота Ђурђа Бранковића о даривању имања, на зиду припрате враћевшничке цркве Светог Георгија. Из њега сазнајемо да је 1431. годинe завршено живописање храма. Црква, која се налази у кругу манастира посвећена је Светом Ђорђу. Народно предање о постанку Враћевшнице и о побудама великог челника Радича Поступовића да исту подигне, говори да је он 1389. године пошао у бој на Косово, али да није стигао на време. Вратио се свом двору у Белућу, која је, због великог броја мештана који се са Косова нису вратили, променила име у „Црнућа“, подигао је манастир и назвао га Враћевшница. Шта можете погледати у манастиру Враћевшница? Историју свуда у кругу саме порте: аутентична црква и конаци почев од 15. века. Аутентичан фрескопис у цркви. Музеј у коме се налази намештај краљевске породице Обреновић. Предмете везане за Други Српски устанак, који је покренут у манастиру. Црквене предмете велике историјске вредности. Гроб мајке кнеза Милоша Обреновића Дела Ђуре Јакшића, који је својевремено боравио у манастиру. Манастир Враћевшница постоји од свог оснивања у 15.веку без прекинуте монашке традиције. Основан је као мушки, али пред Други Светски рат прелази да буде женски манастир. Сестринство, које и данас живи по установљеним монашким правилима из 1949. памти и негује са великим поштовањем успомену на мати Ану, коју сматрају светом. Она је била прва игуманија у низу новооснованог женског поретка после Другог Светског рата и њен гроб се налази на гробљу у порти манастира. Сестринство манастира је наследило како богату историју и дужност да је настави у светој традицији, тако је наследило и велика имања манастира и дужност да се о њима брине. Споменик баба Вишњи Кнез Милош је, приликом обнове манастирског комплекса и цркве, подигао и споменик својој мајци, Вишњи. Када је пренео њене кости из Бруснице у Враћевшницу, на њеном гробу, поред цркве, поставио је плочу са натписом: „Ова тврда стена покрива кости старице Вишње, која се престави 18. јуна 1817. године; она је имала из првог брака сина Милана, који је био српски посланик у руској војсци у Влашкој, и тамо умро 1810. године, и из другог брака врховнога кнеза српског, Милоша Обреновића, који срећно управља српским народом; Јована, кнеза рудничке нахије, и Јефрема, кнеза шабачке и ваљевске нахије. Писано 1820“. Успомену на њу поштовали су и њени потомци: краљ Александар и краљица Драга Обреновић 1901. подигли су нови споменик на Вишњином гробу и присуствовали су његовом освећењу. На источној страни овог споменика и данас стоји запис: „За владе Његовог величанства Александра I у знак захвалности матери Милоша Великог ослободиоца Србије +1817. год. подиже овај надгробни споменик благородни народ“, док је на западној страни чувени одговор кнеза Милоша војводама у Забрежју који су га након пропасти Првог српског устанка позивали да пређе у Аустрију: „Шта ми је вајде од живота у Аустрији кад ће ми овамо Турци стару мајку и децу у робље одвести. Ја одох у народ па како буде њему нека буде и мени. Милош Обреновић/ Забреж 1813“. (Конак Кнеза Милоша) Горња Црнућа Мало шумадијско село Горња Црнућа поред Горњег Милановца може се сматрати првом престоницом Кнежевине Србије за време кнеза Милоша Обреновића, током кратког периода времена. Наиме, ту се налази Конак Кнеза Милоша, који је две године служио као Милошева резиденција и ту је кнез донео одлуку да покрене Други српски устанак против Османлија. Одавде је Милош Обреновић владао земљом две године. Када је пропао Први српски устанак 1813. кнез Милош је отишао из села Бруснице и трагао је за сигурним домом где би се сакрио од османских трупа. После манастира Никоље, пећине поред села Шарани, и планине Каблар, коначно се скрасио испод планине Рудник, у селу Горна Црнућа, које је било далеко од путева и окружено шумом. Милошев конак представља право архитектонско благо Шумадије, будући да је то кућа која је била типична за овај крај пре 200 година – брвнара «осаћанка», подигнута на стрмини. Градитељево име је остало непознато, а у питању је дводелна брвнара која се састоји од „куће” тј. огњишта, собе са зиданом пећи, подрума испод собе и (покривеном терасом-тремом) уз њу. У дворишту се налазе шумадијски сеоски објекти, сви од дрвета као: вајат (дрвена кућица без прозора која служи као екстерна остава), чардак, пушница и амбар. Стрми кров био је од дрвета, са високим димњаком и великом стрехом, покривен дрвеним дашчицима. Једна спаваоница сачувала је аутентичну атмосферу, камин са делом намештаја и уграђена каљевом пећи.