ЗАБОРАВЉЕНИ ВОЈНИЦИ `91 - Аутор Љубиша Милутиновић - ТИМС Ваљево Традиција Историја Меморијал Српски скачать в хорошем качестве

ЗАБОРАВЉЕНИ ВОЈНИЦИ `91 - Аутор Љубиша Милутиновић - ТИМС Ваљево Традиција Историја Меморијал Српски

Документарни филм "Заборављени војници `91", аутора Љубише Милутиновића је збирно подсећање на страдање и погибију двадесет и једног припадника Југословенске народне армије, рођењем и пореклом са територије ваљевске општине. Кад би, којим случајем, могли данас да стану у стој, у својим униформама, којима су се поносили, са ознакама Југословенске народне армије, могли би једино да кажу оно са чиме су отишли у историју државе које више нема. "Ми смо били одани и верни својој домовини, својој држави, и учинили смо оно што се од нас захтевало: да је бранимо и чувамо "као зјеницу ока свог", јер тако су нас учили и заклињали". Али, те зјенице нема више, нити су из ње потекле сузе, осим оних које су искапале из сасушених очију њихових мајки и ојађених породица. Ово је збирно подсећање на страдање и погибију двадесет и једног припадника Југословенске народне армије, рођењем и пореклом са територије ваљевске општине. Они су, у смутним данима, 1991. године, постали недужне жртве перфидног разбијања и унутрашњег растурања државе од које ће настати шест наследница, које се неће обзирати на "трагедије намењене забораву", јер подсећају на жртве верних и оданих претходној заједничкој држави, у коју су се сви клели, јединственим заветом у свету, "нераскидивим братством и јединством". О тим трагичним родољубима, који су породичним и српским васпитањем израстали у патриотске ликове, ту и тамо, сведоче скромне локалне спомен плоче, или понека биста, тек да се, бар ту, зна зашто их више нема. Неки од њих били су војници затечени на обавезном и редовном одслужењу војног рока, а остали на законит начин мобилисани припадници резервног војног састава. Тек петорица од свих њих били су ожењени. Сасвим су угашене четири породице ових ваљевских родољуба. И сви су страдали на ратиштима у Хрватској... У ратовима од 1991. до 1999. на десетине хиљада људи је унесрећено. Њихове судбине су по много чему различите, али имају и нешто сасвим заједничко. То је игнорантски однос према њима и њиховим трагедијама. Погинулих, рањених, несталих, зверски мучених, тешко оболелих... сећају се само њихови најближи. Не постоји ниједно прихватљиво објашњење што је то тако... Упркос изостанку ратничке победе, меду страдалницима и највећим губитницима нема клонућа. Сви ти ојађени и унесрећени људи некако су успоставили равнотежу у себи. Не мрзе, не зову на освету и прогањање. Због таквих су, у тражењу бар мало права и правде, свака врата затворена, а свако чињење безнадежно и узалудно. Нажалост, нема ни разрешења. Опет се десило оно што је неко давно крстио као националну коб и историјско понављање. Заморенима од јуначења тудим главама, довољна је само истина. Из моралних поука и нисмо много научили. Породицама погинулих, рањеника, тешко оболелих, избеглицама са својих огњишта, рат није престао као и другима... Продукција ТИМС Ваљево Традиција Историја Меморијал Српски и ЈК Мали Див, децембар 2025.