Дипл. музичка умјетница Марија Јовићевић - Тропар и кондак Педесетнице на Црквенословенском језику скачать в хорошем качестве

Дипл. музичка умјетница Марија Јовићевић - Тропар и кондак Педесетнице на Црквенословенском језику

За овај велики празник, који прослављамо и суштинско-символички као рођендан Цркве, а будући да се за догађај Педесетнице уско веже доживљај глосолалије - говор, проповјед апостола на разним језицима, или разумјевање страних језика од стране житеља града Јерусалима, гдје се у први мах крстило три хиљаде људи и гдје је рођена прва кинонија - заједница Цркве Христове, дипломирана музичка умјетница Марија Јовићевић црквени музичар (појац и диригент), која води пјевницу и Школу Православног црквеног појања при Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, припремила је на символичан начин четири извођења тропара и кондака Педесетнице на четири језика: Српском, Црквенословенском, Португалском и Шпанском. На шпанском језику реализацију је помогла преводилац Љиљана Поповић. ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------ Духови, тројице, тројичиндан или педесетница (грч. πεντηκοστή pentekostē - педесети дан) хришћански је празник којим се прославља силазак светог Духа на апостоле у Јерусалиму, 50 дана након Христовог Васкрсења. Одатле и израз прослава педесетнице, пентекосте итд. Назив Духови је дословце преузето из старословенског, гдје је то датив једнине, а у ствари се односи на Духа Светог који је један, а не на више духова како се то одомаћило у имену које овај празник данас носи. Овај празник слави се и као дан „рођења Цркве“ будући да Дјела Апостолска доносе да су апостоли пуни Духа Светога говорили тако да су их могли разумјети људи свих народа и језика, а мноштво се „дало крстити те су примили Духа Светога“. Иначе то је и јасно отварање спасоносног послања Цркве према свима а не само према Јеврејима. У храмове се уноси свјежа зелена трава и цвијеће. Након свете литургије служи се вечерња служба у току које се клечи и плету вијенци од траве и цвијећа. Ти вијенци се носе кући и стављају поред иконе и кандила на зид. На овај празник, богословски назван и Тројице, јер се појавило и физички Tpeћe Лице Свете Тројице - Свети Дух, Православна Црква украшава храмове, у које се уноси зелена трава, а у време старе Цркве зеленило се уносило и у куће (Св. Григорије Богослов, Проповед 44). Овај обичај је прешао у хришћанску Цркву из Јудејске цркве, гдје су се у славу примања Синајског законодавства, које је дато под ведрим небом, украшавале синагога и куће гранчицама; ова симболика је израз благодарности Богу. Богослужење новозавјетне Цркве изванредно одражава везу ова два истоимена празника у Старом и Новом Израиљу, с тим што је у средишту хришћанског литургијског пјесничког опуса догађај у Јерусалиму, а старозавјетни празник одлична позадина - праслика. Као што је јављање Бога на Синају био рођендан јеврејског народа, тако је и Силазак Светог Духа на Апостоле рођендан хришћанске Цркве - истог дана, послије проповеди Св. Петра, обраћено је три хиљаде вјерујућих (ДАп 2,4). У Црквеној иконографији, Силазак Светог Духа представљен је вјерном сликом како Апостоли сједе са стране, са упражњеним мјестом на челу (то мјесто је за Господа Христа, који се десет дана раније вазнио на небо).