Село Оране некад и сад скачать в хорошем качестве

Село Оране некад и сад

Да ли знате ко је најстарији Оранчанин, то је огроман храст на улазу у село чија се старост не зна. Село Оране се налази на 11км од Бојника и 15км од Лебана, на путу ка Радан планини и кроз њега пролази асфалтни пут. Село је брдско планинског типа, састоји се од неколико махала. Насеље датира још из средњег века. Према попису из 2011. године, у Орану је било 86 становникадомова. у 49 домаћинстaва (према попису из 2002. било је 152 становника у 71 домаћинству), а по попису од ове 2022.године било је 50 становника, од тога по речима мештана 22 су у махали Трска. Село је, некада, било центар око кога су се окупљали и мештани суседних села из Бојника али и Лебана. Школу је добило далеке 1897.године. У периоду око 1950. доживело је буран развој. Број кућа се удесетостручује а 1953г. има 746 становника. По речима нашег саговорника, у време његовог детињства, у школи је било скоро 1000 ученика, од 1-8 разреда и 22 учитеља и наставника. Селу је, у то доба, имало, поред осморазредне школе, пошта, 2 продавнице, 2 кафане, трафику, опанчара, бонбонџију... Сада у селу једино ради амбуланта и то два дана у недељи и како кажу то је довољно, према броју становника. Сталне аутобуске везе сада нема, а за неколико деце школског узраста организован је комби превоз. Мештани су углавном старији људи 70-80 година, многи су радили у граду и са одласком у пензију су се вратили у своје село да овде, окружени природом, проживе своје пензионерске дане, док су други ту проживели цео свој живот. У махали Трска је потпуно другачија слика, најмлађи становник има тек 2 године и скоро свака кућа је стално настањена, ту живи половина становника овог села. У Трсци се одлази код комшије на кафицу и чашицу разговора, а у пролеће као ласте у село дођу они који само зиму проводе у граду. Село тада почиње да се пуни. Долазе да обиђу дедину кућу, да проведу викенд и празничне дане у селу. Овде под Раданом се проводе годишњи одмори. Лети су ту многи који воле Оране али их је живот одвео у велике градове. Питали смо их шта је ту најлепше, шта их је задржало или вратило у ово село и добили јединствен одговор чиста природа, мир и тишина, вода и Радански ваздух. Задовољни су због реконструисаног уличног осветљења и скромни у својим жељама. Већина нема довољно воде у својим бунарима али кажу да схватају да се не исплати изградња водовода за тако мали број становника, али би им значило да се пут наспе, изваља и ископа шанац бар са једне стране мада би волели и они да им је улица асфалтирана. Многи би волели да поново имају аутобуски превоз тако би понекад могли да оду до Бојника, сами понешто ураде и не буду на толиком терету другима али и виде породицу и пријатеље. Ове године мештани села Оране су победили на републичком такмичењу Сеоске спортске игре и били најбољи у целој Србији. Разговарали смо са капитеном екипе, Александром Костићем, и он нам је причао о животу у селу и мештанима, како је сада, док се Драгиша Денић, за нас, присетио како је село изгледало некада , како се живело на врхунцу развоја Орана, онда када је у око 350 домова било просечно по двоје деце док нас је Зорица Денић упознала са животом жене на селу.