У нас вы можете посмотреть бесплатно Информативна брошура о заштити од породичног насиља са порукама оснаживања и охрабрења или скачать в максимальном доступном качестве, видео которое было загружено на ютуб. Для загрузки выберите вариант из формы ниже:
Если кнопки скачивания не
загрузились
НАЖМИТЕ ЗДЕСЬ или обновите страницу
Если возникают проблемы со скачиванием видео, пожалуйста напишите в поддержку по адресу внизу
страницы.
Спасибо за использование сервиса ClipSaver.ru
1. ШТА ЈЕ ПОРОДИЧНО НАСИЉЕ? Насиље у породици јесте понашање којим један члан породице угрожава телесни интегритет, душевно здравље или спокојство другог члана породице. Породично насиље је када један члан породице вређа, понижава, прети, удара, контролише и застрашује другог или на други начин га злоставља. 2. КО МОЖЕ ДА БУДЕ НАСИЛНИК? Насилник може да буде партнер или бивши партнер, супруг, родитељ, дете, брат, сестра или било који члан породице који живи са тобом. 3. ОБЛИЦИ НАСИЉА Физичко насиље Психичко насиље Сексуално насиље Економско насиље • ФИЗИЧКО НАСИЉЕ: Батине, повреде оштрим и тупим предметима, ударање, шутирање, дављење, бацање, наношење опекотина, гађање различитим предметима, ломљење делова тела... • ПСИХИЧКО НАСИЉЕ: застрашивање, стално критиковање, потцењивање, различите оптужбе, стварање несигурности код жртве, забрана кретања, забрана контакта са пријатељима или родбином, вербално злостављање, узнемиравање... • СЕКСУАЛНО НАСИЉЕ: сексуална радња без сагласности или могућности избора жртве да да пристанак. • ЕКОНОМСКО НАСИЉЕ: одузимање новца и вредних ствари, контролисање зараде, забрана члану породице да располаже својим и заједничким приходима, забрана да се запосли иди едукује, одузимање средства за рад, сталну обавеза подношења извештаја о трошењу новца и друго. ШТА НИЈЕ ПОРОДИЧНО НАСИЉЕ НИЈЕ СВАКА СВАЂА ПОРОДИЧНО НАСИЉЕ Обична свађа или вербална расправа није насиље у породици. Једнократни сукоб малог интезитета није насиље у породици. Неслагање у погледу одређених ствари није насиље у породици. Ситуације када нема стварне опасности за сигурност и безбедност није насиље у породици. 4. КАКО И КОМЕ ПРИЈАВИТИ НАСИЉЕ КАКО ПРИЈАВИТИ ПОРОДИЧНО НАСИЉЕ Насиље у породици се мора пријавити одмах и може се пријавити у било које доба дана или ноћи. Пријава може да буде анонимна и није потребно да кажете своје име и презиме, ако се плашите или не желите да га откријете. Пријаву насиља у породици можете поднети: • Полицији позивом 192 или СОС за глуве, одласком у најближу полицијску станицу или позивом на 0800-100-600, Полиција је дужна да одмах изађе на терен и заштити жртву насиља. • Тужилаштву- можете се обратити основном јавном тужиоцу који одлучује о поступку и предлаже мере заштите, • Центру за социјални рад насиље можеш да пријавиш усмено ( лично или телефоном преко тумача) или писаним путем на писарници. Можеш да захтеваш да на разговору не присуствује учинилац насиља. Центар за Социјални рад обавезно пријављује насиље полицији. Не трпи насиље, реагуј! Пријави насиље! 5. ПОРУКЕ ОХРАБРЕЊА И ОСНАЖИВАЊА ЖЕНЕ – СНАГА, ПОДРШКА И ПРОМЕНА Препознати насиље – први корак ка слободи Насиље може бити физичко, психичко, економско, сексуално или емоционално. Некада га није лако препознати, јер често почиње суптилно: кроз контролу, љубомору, сталне критике, вређање, омаловажавање, ускраћивање новца или слободе кретања. Временом то прераста у отворене облике насиља – ударце, претње, застрашивање или потпуну изолацију. Знакови упозорења могу бити: • стални осећај страха или напетости у сопственом дому, • осећај кривице и стида, • губитак самопоуздања, • изолација од пријатеља и породице, • контрола над финансијама или комуникацијом, • оправдавање туђег агресивног понашања. Важно је знати: нико нема право да вас повреди, понизи, контролише или ограничи вашу слободу. Свака жена заслужује поштовање, сигурност и достојанствен живот. Како препознати да вам је потребна помоћ Понекад је тешко признати себи да живимо у насилном односу. Жена често покушава да пронађе оправдање: „Можда сам га испровоцирала“, „није он увек такав“, „биће боље“. Али ако ходате по кући на прстима да не бисте изазвали бес, ако се плашите да изговорите своје мишљење, или ако вам тело и душа шаљу сигнале да више не можете – то је тренутак да потражите помоћ. Разговарајте с неким коме верујете. То може бити пријатељица, сестра, колегиница, лекар, психолог или радница центра за социјални рад. Разговор је први корак. Када се изговори оно што боли, отвара се простор за промену. А свака промена почиње храброшћу – вашом храброшћу да кажете „доста“. Порука за крај: Свака жена заслужује живот без страха, пун поштовања и слободе. Променом једне приче, мењамо свет око себе.