DOPISNICA IZ BANATA 4 - Ljubomir Živkov: Otcy i deti скачать в хорошем качестве

DOPISNICA IZ BANATA 4 - Ljubomir Živkov: Otcy i deti

OTCY I DETI Nasuprot našim savremenicima u gradovima koji su roditelje zvali tata i mama mi smo u selu (koje nije potkačila ni industrijalizacija ni elektrifikacija, i gde shodno Lenjinovoj formuli i nije bilo socijalizma!) za očeve imali širok asortiman imena. Da. U kupovnim igračkama smo malo je reći oskudevali: ono što smo imali sve je pak bilo ručni rad, i sve sam unikat do unikata (točak i žica kojom ga teraš po prašini, bič, puška, puškalo, pincika, pala, strela, fenjer od ludaje); igračke behu sve organskog porekla, od genetski nemodifikovanih vrsta, ali smo, kažem, u leksičkom bogatstvu nadilazili vršnjake u gradovima. Majku smo, kao i gradska čeljad, zvali mama, poneko bi, premda nije ni čitao Gorkog, roditeljku zvao mati, međutim je za očeve bilo imena i imena. Moja sestra i ja smo našeg oca zvali baba, on je svog oca zvao lala, a kako je bilo u praistoriji tj. koju je titulu imao moj neviđeni pradeda Gena (taj se nije čak ni slikao, niti je pozirao Urošu Prediću) – ne znam. Mog dedu po majci njegova su deca zvala bača (bugarski: bašta=otac; baštinija=očevina, baštička=devojčica koja je ista otac), Duško Tomašov je svog oca zvao čika, Ceca je svog oca zvala bata, moj teča je oca zvao bapa, dobro, oni su iz Perleza i imali su ne znam koliko ruske krvi, deda Stevu Kurjačkog njegovi su sinovi i snaje zvali dika, čovek ne zna bi li to pisao velikim slovom, da, mnogi je otac bio baca, sa kratkim naglašenim prvim slogom. Mog teču Miroslava iz Crepaje njegova su deca zvala ava, što mi je bilo još čudnije od farkaždinskog vavilonstva, Ava Cezare, toliko sam već vladao i latinskim, znao sam i za Avu Gardner, ko nije, i zaista bih se svaki put štrecnuo kad mi moj brat Živko rekao ‘ava ovo, ava ono’. Jedini u to doba poznati farkaždinski tata bio je Jova Komluški, on službenik, žena Nada učiteljica, nije bilo ni čudo. Hibris se dogodio kad su moji kumovi i komšije bratski odlučili da svog lalu preprave u tatu, imali su još u ono vreme to ljudsko pravo i iskoristili su ga: zašto bi se njihov otac zvao kao moj deda ili kao neki cvet?! Kuma smo svi voleli, radio je u zemprozu i provozao bi nas u tek prispelom guseničaru zvanom Rus, fantastičnom vozilu bez volana, sa danas bi se reklo džojsticima, da, negde u to vreme srušio se bio avion u našem ataru, kuma Mila je pronašao pilotov sat sa razbijenim staklom i tačnim vremenom udesa, e, ego synov’ia su uzeli kao dva mala boljševika stvarnost u svoje ruke, ja sam još onda bio nazadan i na promenu imena gledao sam kao što danas tradicionalisti gledaju na promenu pola; titule naših očeva primio sam kao i činjenicu da živim u umereno-kontinentalnoj klimi i u žitnici Jugoslavije; nisam verovao da ikakva jezička preduzimljivost može imati uspeha. Četrdeset godina docnije neću verovati da će Tuđmanova jezička čistka uroditi plodom: oba puta sam pogrešio, i kao dete i kao sredovečnik. -------------------------------------------------------------- Radio-televizija Vojvodine http://www.rtv.rs Servis odloženog gledanja i slušanja http://media.rtv.rs