Proja iz 19. veka i projara sa Venca скачать в хорошем качестве

Proja iz 19. veka i projara sa Venca

Proja, projara, projanica a u poslednje vreme i projice – puno naziva za, u osnovi, kukuruzni hleb. Kažu knjige i Internet da je proja kukuruzni hleb (kukuruzno brašno, voda, so), dok je projara ili projanica mešano kukuruzno i pšenično brašno uz dodatak sira, jaja, masti, čvaraka i ostalih dodataka po želji dok su projice isto to samo ispečeno u kalupu za mafine. Pošto se peku u kalupu za mafine pre bili slani mafini mada je ovako po naški, projice, nekako slatko, kao da im tepate. Mi ćemo napraviti proju prema receptu iz 19. veka, iz Velikog srpskog kuvara Katarine Popović Midžine, jer se u njemu tako zove, mada bi po ovoj sadašnjoj klasifikaciji najpre spadala u projanicu. A i to nije baš sigurno jer u ovoj proji ima šećera a u svim ostalim koje se pominju nema, i pri tome se nalazi u delu Kuvara “Raznovrsno pečeno, slatko testo”. U kuvaru Spasenije Pate Marković, “Moj kuvar”, takozvanom Patinom kuvaru, proje se nalaze u odeljcima Kuvana testa i Pite, bez jasne odrednice zašto su neki recepti razvrstani na jednu a neki na drugu stranu kada su gotovo identični. Pored ove slatke proje iz 19. veka napravićemo i najlepšu projaru koju sam ja jela, mada ih nisam baš mnogo jela pa se nešto i ne smatram za nekog stručnjaka. U pitanju je projanica koju smo mi, u mojoj bivšoj firmi, zvali “Proja sa Iriškog Venca” jer ju je pravila kuvarica Nada u hotelu NORCEV na Iriškom Vencu. Nada je odavno u penziji, normativ je verovatno isti, ali danas to više nije ona čuvena proja. Proja, moruznica ili proha je kukuruzni hleb. Proja se pravi od krupno mlevenog kukuruznog brašna, soli i vode. U jugoistočnoj Srbiji proja je poznata pod nazivom „moruznica” i deo je gastronomije pirotskog kraja. Kako je kukuruz izuzetno kaloričan onda su projice i projanice odlične za doručak ili rani ručak, a u obliku mafina su zgodne za užine i male zalogajčiće dok čekate recimo roštilj ili kotlić. Može biti i pojačanje za deo sa hlebovima na većim večerama. Kukuruzno brašno je izuzetno zdravo jer snižava holesterol i visok pritisak, dobro je za probavu, a zbog cinka jača i imuni sistem. U Srpskom etnografskom zborniku, kojeg je izdavala Srpska kraljevska akademija, je 1908. godine dr Jovan Erdeljanović uredio dva svojevrsna kuvara iz različitih krajeva. U pitanju su Srpska narodna jela (s prilogom o pićima) u Levču i u Temniću Stanoja Mijatovića u kome je detaljno opisana proja i njen ondašnji način pripreme, kao i srpska jela iz Bosne i Hercegovine. Kako to opisuje Stanoje Mijatović - projin hleb se pravi od vrele vode, na retko sito prosejanog brašna i malo soli, ali i napominje da: "... ima kuća (naročito sirotnijih) u kojima se radi štednje brašna ne osoli, pa čak i ne seje." Dalje opisuje kako su se otkidali komadi i tanjili na 2 cm pa pekli u pepelu. Ovaj kuvar nas upoznaje sa prehrambenim navikama ovog dela Šumadije kao i običajima vezanim za hranu i njenu pripremu. Kada se kaže da se proja pravi “od davnina i koristi umesto hleba”, treba imati na umu da je kukuruz počeo da se gaji u Srbiji tek u 17. veku a da su se dotle koristile stare sorte pšenice, raž i ječam, proso, ovas i spelta. Kasniji se stigli kukuruz, heljda i pirinač. Pirinač vodi poreklo iz južne Indije (imena “birindž” i “oriz” potiču iz sanskrita), a na Balkan su ga doneli Turci Osmanlije, koji su ga preuzeli od Arapa. Proja Nada – NORCEV Iriški Venac 2004. Sastojci: 250g belog blago slanog sira 4 žumanceta 200 g kisele pavlake 1/2 l gazirane mineralne vode 1 dl ulja sneg od 4 belanceta soli po ukusu 250 g (12 kašika) palente 150 g (8 kašika) belog pšeničnog brašna 1 prašak za pecivo Priprema: Sipati u uljem podmazan i u rerni zagrejanu tepsiju (ne preterano vrelu). Peći u početku na 250 C a kada se, kao torta, digne smanjiti na 100 C oko 35 – 45 min. Ne valja da bude reš. Proja Katarina Popović Midžina Sastojci: ½ l kukuruznog brašna (250 g) oko 4 dl mleka 3 jajeta 3 velike kašike šećera 1 velika kašika masti 30 g kvasca malo toplog mleka na vrh noža soli Priprema: U činiji se popari kukuruzno brašno sa toliko mleka koliko ga brašno upije. U drugoj činiji umutiti jaja, šećer i mast pa dodati kvasac rastopljen u malo mleka i so, sve dobro izmešati i dodati u popareno brašno, pa sve dobro izmešati. Usuti u tepsiju dobro podmazanu mašću i ostaviti da kisne 2,5 – 3 sata. (Hladnom mašću jer ako se vrućom mašću maže, onda se proja zalepi za dno – Praktični kuvar – Sofija Mirković rođ. Maksimović). Uskislo preliti otopljenom mašću i peći na 200 stepeni oko 30 minuta. Počasti nas kafom: https://ko-fi.com/pivokosa Veliko hvala: VESNA BESKRAJNO HVALA, Neno hvala hvala 🥰🥰🥰, Trifon Liakopoulos, Milana, Mira, Nataša, Gordana, Milica, Lazar, Zlata, Mirjana Peric tri puta, Dusana, Emil, Gordana, George, Gradi, Natasa Ilic opet :D, Mirjana Rankovic, Đorđe x3, Gordana, Ja Niprija, Darinka Kajganic!