Pitajte pedijatra - Infektivna mononukleoza скачать в хорошем качестве

Pitajte pedijatra - Infektivna mononukleoza

Tema današnjeg priloga je infektivna mononukleoza i ono što roditelji treba za početak da znaju je da ovu bolest izaziva Epštajn-Bar virus (EBV). Bolest se može javiti bilo kada u toku života ali najviše se javlja u tinejdžerskom dobu i poznata je kao bolest prvog poljupca. Razlog tome je da se prenosi putem pljuvačke, odn. poljupcem, dalje kapljičnim putem, što znači preko govora, kašlja ili kijanja ali i preko zaraženih predmeta kao što su čaše, peškiri ili četkice za zube. Period inkubacije odn. vreme od kontakta sa EBV do pojave mononukleoze, je obično 4. do 6. nedelja, mada ovaj period može da bude i kraći kod mlađe dece. Karakterističan simptom bolesti je izrazita malaksalost, dete jedva hoda od umora i pospano je. Drugi važni simptomi su bol u grlu i otežano gutanje, kao i uvećanje žlezda, najviše na vratu, koje su toliko velike da se mogu videti i golim okom. Pored toga su mogući i tzv. opšti simptomi kao što su povišena temperatura, curenje nosa, kašalj, bol u mišićima i noćno znojenje. Na pregledu pedijatar vidi zapaljenje grla i uvećanje krajnika, koji su često prekriveni sivkastim naslagama a mogu biti uvećani i jetra i slezina. Zbog svega navedenog, mononukleoza može da liči na bakterijsko zapaljenje grla, najviše piogenim streptokokom, a s obzirom da su drugačije terapijske mere, mora se postaviti prava dijagnoza. Prvo što treba da se uradi je kompletna krvna slika, gde porast broja leukocita, limfocita i monocita, uz uglavnom normalne vrednosti CRP, ukazuju na virusnu infekciju. Da bi bili sigurni da je baš mononukleoza u pitanju, rade se dodatne analize i to antitela IgG i IgM na EBV. Pored toga, zbog eventualnih komplikacija na jetri i slezini se rade biohemijske analize, pre svega određivanje enzima jetre – transaminaze i ultrazvučni pregled stomaka, da bi se odredile dimenzije jetre i slezine. Ukoliko su rezultati ispitivanja na EBV negativni, treba uraditi analizu na citomegalovirus, koji daje simptome slične mononukleozi, a mogu da se odrede i drugi virusi kao što su virusi hepatitisa, adenovirus, rubela virus, HIV ili toksoplazma. S obzirom da je mononukleoza virusna bolest, lečenje je simptomatsko, u vidu ublažavanja simptoma bolesti, tako da se detetu primenjuju sprejevi za grlo i analgetici da bi se umanjio bol u grlu i otežano gutanje i veće količine tečnosti zbog moguće dehidratacije. Ipak u fazi oporavka od mononukleoze je najvažnije mirovanje, najmanje par nedelja, a posle toga se sledeća 2. do 3. meseca ne preporučuje fizička aktivnost zbog opasnosti od komplikacija. Najčešće komplikacije mononukleoze su zapaljenje jetre (hepatitis) i pucanje (ruptura) slezine, a ređe mogu da se jave zapaljenje srčanog mišića (miokarditis) ili moždanih ovojnica i mozga (meningoencefalitis). Zbog toga pedijatar u toku jednog ili dva meseca od početka pojave simptoma bolesti treba da prati kliničke, imunološke i biohemijske nalaze i da odredi kada će se dete vratiti školskim i sportskim aktivnostima. Zabranjeno svako kopiranje video i/ili audio snimaka i postavljanje na druge kanale!